Da li su trikovi u poslovanju Glossiera osnova da izgradite uspešan biznis
Svako ko voli kozmetiku zna šta je Glossier. Organski produžetak bloga Into the Gloss, idejno čedo natprosečno talentovane, natprosečno inteligentne i natprosečno ambiciozne Emily Weiss koja je uspela da od uspešne platforme napravi ultra-giga-mega uspešan posao, prvi i najjači od svoje vrste. Glossier je u toku prošle godine postao i zvanično težak milijardu dolara, najveličanstveniji među svim veličanstvenim beauty jednorozima. O genijalnosti njenog pristupa i marketinga mogu se pisati doktorske teze.
Ipak, danas stvari stoje nešto drugačije. Nakon uspona koji je trajao punih deset godina, Emily Weiss našla se prvo na platou, a zatim i krenula da kotrlja nizbrdo. Ništa preterano dramatično, ova devojka sigurno ne planira da svoj sjaj za usta stavi pod ključ ali ni Glossier nije imun na društvenu klimu pa je, nakon prvih problema sa samim proizvodima i povlačenja šljokica iz linije Glossier Play prošle godine – mini fijaska iz kog su se lako izvukli – kompanija danas u mnogo nezavidnijem položaju. Naime, krajem avgusta, više od 50 bivših zaposlenih koji su sebe nazvali “Outta The Gloss” izneli su u javnost optužbe na račun brenda Glossier na temu rasističkih praksi i celokupne nezdrave atmosfere u kompaniji. Realno, Glossier nije ni prvi ni poslednji i gotovo ni po čemu poseban u ovoj priči – osim po tome što je do tog trenutka bio na vrhu liste kompanija sa brendingom koji je bio usmeren na upravo sve suprotno. Individualnost, feminizam, zeitgeist… ovo su reči koje su više od samih proizvoda (od kojih je dosta i prosečnih) izgradile famozni brend.
Šta će se tačno desiti sa Glossierom, ne znamo. Mnogi brendovi sa sličnim poolom, da ne kažem publikom, su se poslednjih meseci survali u provaliju. Etiketa #cancelled trenutno je baš u širokoj upotrebi i šta god o njoj mislili i koliko bila potencijalno oruđe za manipulacije, ume da bude poprilično stvarna pretnja pogotovo za brend čiji su glavni adut hajp i onlajn prisustvo.
Nije nečuveno da osnivači i prvi rukovodioci revolucionarnih kompanija kada odu započinju sopstvene poduhvate ali činjenica jeste da je Glossier poslužio bukvalno kao najveći inkubator za druge kozmetičke i lifestyle brendove. Oni koji su otišli, o Glossieru i Emily Weiss nemaju ništa do reči hvale. Mnogi od njih govore o tome koliko su naučili, tome da im je iskustvo u Glossieru dalo kredibilitet kod drugih ljudi, kao i o tome koliko je Glossier podržavao njihove nezavisne poduhvate. Neki čak ističu da im je Glossier bio inspiracija za nove brendove. Emily Weiss je svoje zaposlene ali i svet naučila da promene pravac gledanja kada nešto proizvode. Za razliku od velikih kompanija u kojima je na neki način pekla zanat, ona je sistem uvek posmatrala “od potrošača pa na gore” i prvo ispitivala šta to potrošači žele pa tek onda osmišljavala proizvode. Ova formula je više nego uspešna i, na prvi pogled, više nego ispravna. Ne znam koja je najjača nagrada za biznis na svetu, ali Emily bi trebalo da je dobije.
ALI. Danas, ako se prisetimo nekih stvari poput njenih izjava o tome kako potrošače nije baš preterano briga šta se nalazi u proizvodu dok god im se isti sviđa, o tome da je dozvolila da Instagram kampanju za svoj tečni eksfolijator zasnuje na (kulturnom?) pljuvanju konkurencije i između ostalog i kompanije Biologique Recherche, da li nam je zapravo promakla suština? Suština da Emily, zajedno sa svojim Glossier modelom, uz svu inteligenciju i sposobnost igra isključivo na kartu naših emocija i bukvalno ništa drugo, stavljajući kvalitet, učinkovitost i praktično sve osim vrhunskog marketinga ne čak ni u drugi već u ko-zna-koji plan. Uz po koji genijalan proizvod za obrve, razume se.
Ako jeste tako, šta treba da očekujemo od njenih miniona?