Nova godina osim okrenutog dana na kalendaru, obično ne donese odmah nešto previše novo i revolucionarno, iako uvek verujemo da hoće. Istina je, pak, da 1. januar gotovo uvek izgleda manje-više isto kao 31. decembar, minus novogodišnja histerija i traženje poklona, a plus nekoliko novogodišnjih odluka. Ove godine, to je verovatno još intenzivnije nego inače budući da prošlu većina nas želi da brže bolje da zapakuje i ostavi tamo gde joj je mesto, u prošlosti, i da što pre okrenemo nove listove.
Ipak, u tom planiranju i prekrajanju valjalo bi da se ne zaboravi koliko je neophodno biti nežan prema sebi i razuman prema situaciji, i ne dopustiti da nas prevelike ambicije i ideje ubace u loop iz kog se teško izlazi i gde gotovo uvek ostanemo sa velikim razočaranjima. I to ne zato što smo stvarno nedovoljno talentovani, posvećeni, kreativni, spremni za promene, nego zato što zaneseni duhom novih početaka, u startu od sebe očekujemo previše.
Zato, da bi ova godina stvarno bila što uspešnija, neophodno je kako-tako optimizovati svoju listu želja i očekivanja.
Pripremiti se, pre svega emocionalno, na ponavljanja koja slede (jer ne, žao nam je što to moramo da kažemo ali sve se nastavlja) i pokušati da možda čak i uživamo ostvarujući postavljene ciljeve i realizujući planove. Ali korak po korak.
Definisati prioritete
Priča o prioritetima nekako sasvim logično dolazi na sam početak. Tačno je da sa početkom svake nove godine dobijemo polet da prestanemo da pušimo i pijemo, počnemo zdravije da se hranimo, idemo na trčanje, pijemo mnogo vode, vežbamo meditaciju i čitamo više knjiga, i to sve već prvog dana januara ako može. Ipak, realnost je takva da je neophodno definisati šta nam je stvarno važno i šta je izvodljivo i odatle kenuti polako. Nije moguće svega se odreći i sa svime štetnim prestati najednom ali je moguće odabrati šta je to što nam najviše znači u ovom trenutku. Ako ne mogu da imam sve što poželim, šta je ono što želim najviše?
Mitch Abrams, psiholog koji radi sa zatvorenicima je za New York Times rekao da smatra da od zatvorenika zapravo možemo mnogo da naučimo u smislu njihove sposobnosti da se prilagode novonastaloj situaciji. Većina njih to čini tako što definišu (ili još bolje redefinišu) ono što je važno. Ali stvarno važno. Koja je prva lista na listi želja? Bolje nju razraditi u nekoliko smislenih podfaza nego skočiti na nekoliko strana u isto vreme.
Biti prisutan u trenutku
Svi koji se bave psihologijom, koliko god da im se pristupi razlikuju, slažu se u jednom: da smo mnogo otporniji i prilagodljiviji nego što mislimo da jesmo i na kraju dana stvarno uspevamo da prebrodimo gotovo sve izazovne situacije. Međutim, ono što u tome izuzetno mnogo pomaže je fokusiranje na trenutak, na detalj, umesto sagledavanja šire slike. Šira slika i svet u haosu će gotovo sigurno samo uneti anksioznost, dok je fokus na sada jednak apsolutnom smirivanju. Osnovno pitanje je razume se, “kako” ostati prisutan i uključen? Postoji mnogo načina za to i vežbi za dobro poznati mindfulness, ali jedna od osnovnih jeste napisati kojih je to pet stvari na kojima smo zahvalni, ma kako one male bile. I da, računa se šolja čaja ujutru, i šetnja svakog utorka i četvrtka sa najboljom prijateljicom.
Kad god svega postane previše, i novih očekivanja od sebe i starih problema, u novoj godini samo udah-izdah i razmišljanje o tome šta smo već dobro uradili i šta još treba uraditi danas. Kako iskoristiti i ulepšati danas, ne celu nedelju ili još gore ceo mesec. Živeti u trenutku i ovom satu, što možda zvuči kao ultimativni kliše, ali je i provereno korisno.
Fleksibilnost i tolerancija
Pre svega prema sebi, a onda i prema drugima. Jedno je poželeti promenu i zapisati želju, a sasvim drugo ostvariti je. Naravno da treba imati kontrolu nad sopstvenim narativom i životom, ali je nekada to zaista nemoguće u meri u kojoj želimo i tada umesto ljutnje na sebe, situaciju treba prihvatiti i sebi dati dan odmora. Neki dani jednostavno nisu stvoreni da budu iskorišćeni maksimalno, neki drugi nas sasvim iznenade, neke želje otkrijemo usput, neke stare se ispostave kao beskorisne. Prilagodljivost je izuzetno važna jer je plan jedno a život nešto sasvim sasvim drugo, i neophodno je biti spreman na moderiranja i navigiranja. Na snalaženje u trenutku i prihvatanje da će neki utorak biti sasvim lenj i razvučen ali će zato umesto njega nedelja biti superproduktivna.
Mali planovi i male radosti
2021. nas je naučila da i kad ne možemo da planiramo mnogo, uvek možemo da planiramo lepše. Umesto punih bombastičnih kalendara dobra ideja je napraviti kalendar sa mini stvarima koje nas raduju. Uvek je moguće isprobati nešto što nikada do sada nismo, praviti večeru sa prijateljima, otići na izlet u blizini. Nije sve u velikim i gigantskim idejama. Planirajte sve što budi radost, ili što bi rekla Marie Kondo što „sparks joy“, ma kako sitno bilo. I to što više i što češće.