Istina je da niko nije navikao da u maju pričamo o FESTu, ali kad god pričali o njemu to je i te kako radosna vest. Ove godine se najveći lokalni filmski festival konačno opet događa, istina u malo svedenijem formatu, ali verovatno nema nikoga ko za to mari. FEST je tu, sa puno poznatih naslova koje jedva čekamo i onih drugih koje nismo znali da smo želeli a sada ne možemo da dočekamo trenutak kada se svetla zamrače i počne prvi kadar nečeg sasvim novog što deluje kao nešto u šta ćemo se zaljubiti.
Iz onoga što smo videli iz trejlera, baš tako deluje film Natalije Avramović „Prolećna pesma“ koji će premijerno biti prikazan na FEST-u. Sinopsis ovog filma kaže da je u pitanju priča o mladoj samohranoj majci koja se nakon razvoda i smrti oca oslobađa društvenih normi u konzervativnom okruženju, beležeći događaje u formi filmske autobiografije.
Za realizaciju filma „Prolećna pesma“ Natalija je sama našla sredstva, pisala scenario, režirala, ali i osnovala produkcijsku kuću, i manje više postala sve svom prvom ostvarenju. Kao hrabra, posvećena i strastvena prema svom pozivu, ona je naša Žena nedelje i pitali smo je da podeli sa nama nešto o sebi, koliko ovaj film ima veze sa njenim iskustvom i zašto joj je važan.
„Zovem se Natalija Avramović, rođena Dimitrijević. Iako sam razvedena, zadržala sam prezime zbog sina koji ima 11 i po godina. On se zove Gavrilo.
Kao dete, dosta vremena sam provodila sama i u svom svetu, i mislim da veliki deo kreativnosti polazi odatle. Uživala sam u prirodi i cveću. Jednom kada sam bila sa bakom i dekom na njivi, ležala sam u travi i gledala u nebo. Pitala sam se šta to znači biti Bog. Rekla sam im tada da kad porastem, da hoću da budem Bog.
Uživala sam u pisanju sastava iz srpskog i bila sam dobra u tome. Moj prvi sastav koga se sećam povezan je sa našom pesnikinjom Desankom Maksimović, i taj sastav je prošao dalje na neka školska takmičenja. I tu se istakla ta moja želja da budem nešto veliko, pa sam u zaključku napisala da ću sigurno postati veća od same pesnikinje. Učiteljici se to nije svidelo i skrenula je pažnju mojoj baki. Taj sastav sam pisala kad mi je mnogo nedostajao otac, koji je neko vreme tada proveo u Južnoafričkoj republici, i kasnije se isto to desilo kada sam pravila dokumentarni film o slavnoj pesnikinji 2017. godine. Otac mi je umro dok sam režirala taj dokumentarac. Sada imam dva filma sa istim nazivom “Prolećna pesma”, jedan o Desanki, i jedan o sebi iz tog perioda života.
Kada sam bila u petom razredu, napisala sam nekoliko epizoda tinejdž serije, našla snimatelja koji je tada radio u fotografskoj radnji i organizovala snimanje prve epizode u mojoj školi. To je bio neki prvi pokušaj stvaranja filmskog izraza.
Prvi film koji sam napravila po završetku prve godine fakulteta, zvao se “Mi kao da smo dresirani da budemo ono što jesmo”. To je bio film koji se bavio prirodom čoveka i ljudske vrste, o tim nekim uzrocima zašto postajemo ovo što smo, i nekim inicijalnim i arhetipskim “formatima” koje nosimo duboko u sebi. Žao mi je što nemam kopiju tog filma. Na trećoj godini sam snimila kratki film bez teksta, što je bio i zadatak, “Lilit”, koji je bio ličniji i emotivniji u izrazu. Film je prikazan na Martovskom festivalu.
Već osam godina radim kao reditelj u RU “Filmske novosti”. Kroz praktičan rad, sebe sam oblikovala kao reditelja. Uradila sam preko 15 dokumentarnih filmova. Prvi film koji sam sama montirala je o slikaru Ljubi Popoviću, “Ljuba”, prikazan na Martovskom festivalu 2017.godine. Taj film je dobio i Zlatnu bukliju na Festivalu dokumentarnog filma u Velikoj Plani.
Jako brzo posle smrti oca, dobila sam neverovatan poriv da napišem sve što mi se desilo u tom periodu, osetljivom i intezivnom u osećanjima. Scenario sam napisala za kratko vreme jer sam ga pisala svakodnevno do završetka. Film jeste iskren i ličan. Sama sam osnovala producentsku kuću i upustila se u realizaciju ovog filma. Pripreme su trajale manje od mesec dana, a film je snimljen za 9 dana u tri grada i dve države. (Beograd, Kragujevac, Ada Bojana). Jako sam ponosna što je film na Festu, to je moja velika nagrada i priznanje. Ovim putem se zahvaljujem svima koji su bili deo filma, to su ljudi koje ću zauvek voleti i kojima sam neizmerno zahvalna na tome što su bili sa mnom u tom trenutku, do kraja. Pozivam sve koji mogu da dođu i pogledaju moju “Prolećnu pesmu”.