Kako znate da je nešto što vidite na mrežama istinito? Imate li ono posebno šesto čulo koje vam odmah kaže da nešto nije baš kako treba i da, možda, vest koja kruži internetom nije baš sasvim proverena? Ili pak spadate u one koji istraže sve pre nego što poveruju? Ili jednostavno poverujete odmah, po sistemu sve je istina dok se ne dokaže suprotno? Koji god da je vaš sistem za snalaženje, činjenica je da nije sasvim lako navigirati kroz sve što nas zasipa sa svih strana i verovatno više nego ikada pre živimo u eri lažnih vesti. Tračevi, političke smicalice, zdravstvene teorije zavere, u koje god polje da zagrebete naletećete na neku od poluproverenih informacija.
Na ovu lekciju nas je nedavno podsetila i kraljica realitija i dvehiljaditih, Paris Hilton. Sva je prilika da kada pomislite na Paris pomislite i na čivavu od koje je nerazdvojna, mnogo roze boje, “Simple Life” i generalno raskošan životni stil i sve što je potpomagalo da neguje imidž razmažene bogatašice. U to se uklapa i njena fotografija sa žurke iz Palm Springsa na kojoj nosi majicu sa sada već legendarnim natpisom “Stop being poor”. Rečenica za koju nismo ni dovodili u pitanje da li je istinita jer je bilo veoma jednostavno da poverujemo da je nosi neko koga doživljavamo kao sinonim za bogatu naslednicu koja maše kredit karticama i LV torbama, i govori svetu da prestane da bude siromašan, nešto kao savremena verzija Marije Antoanete. Ko će drugi ako ne Paris Hilton?
Neke je ta rečenica oduševila i postala nešto što se citira, neki su i tada imali komentare na temu koliko je problematična, ali i jedni i drugi su govorili (a po potrebi se čak i svađali) o nečemu što se izgleda nije ni desilo. To jest, jeste se desilo, ali ne baš kako smo mislili do sada jer, kako Paris kaže, majica sa ovakvim natipisom nikada nije ni postojala. Hilton je nedavno na Instagram Reelsu, rešila da ispravi stvari i u kratkom videu pod nazivom “Debunking the #STOPBEINGPOOR myth“ rekla da nikada nije nosila takvu majicu, i da je sve bilo fotošopirano. Prava istina jeste da je na majici pisalo “Stop Being Desperate” a da je fotografija kasnije izmenjena.
Ono što nije sasvim jasno je koji su bili tačni razlozi ovoga, mada se može pretpostavljati da je bila samo dobra fora i da se slagalo uz tadašnji imidž Paris, što još jednom potvrđuje da nikako nije u pitanju „glupa plavuša“ nego zapravo genijalka koja je brižljivo negovala svoj imidž.
Ipak, sada je došlo vreme za nešto drugačiji stil i znatno drugačiji pristup. Kao ozbiljna četrdesetogodišnjakinja Paris već neko vreme unazad prebira po svojoj prošlosti i govori o stvarima i temama o kojima se back in 2000s nije govorilo. Ili barem ona nije. U septembru 2020. izašao je dokumentarac „This Is Paris“ o zlostavljanju koje je proživela tokom srednje škole, a ceo film je kroz njen primer fokusiran na tinejdžere sa problematičnim ponašanjem i pitanje mentalnog zdravlja. Time se pridružila velikom broju poznatih ličnosti kao što je recimo i Emily Ratajkowski koje aktivno rade na tome da preuzumu više kontrole nad medijskom slikom koja se formira o njima, a upravo u tom duhu dolazi i ovo novo otkriće.
otkriće Da Paris – ma koliko to neverovatno delovalo kada se setimo Paris od nekada – nije osoba koja bi nosila „Stop being poor“ majicu već „Stop Being Desperate“, kao i važno pitanje koliko mediji utiču na sliku koju imamo o nekome.
Uostalom o tome je i Reese Whiterspoon nedavno govorila kada je u jednom intervjuu rekla da je imala „sreće“ jer su je mediji uvek stavljali u kategoriju „dobre devojke“ i da često razmišlja o tome šta bi bilo sa njenom karijerom da su mediji profilisali njen imidž tako žestoko i surovo kao recimo Britneyin.
I tačno, jeste istina da mnogo toga što „znamo“ o poznatima nije tačno, i da je ako je nekada bilo moguće, a danas je i te kako moguće manipulisati i informacijama i fotografijama i, zapravo, bilo čime. U kratkom videu uz smešak Paris je rekla: “Ne verujte svemu što pročitate.” Tačno, plus pretačno, osim što to isto može da važi i za ovu njenu izjavu. Možda je ovo naknadna alternacija? Možda Paris sad pametnije zna šta treba raditi, a šta ne? Možda ima jasniju predstavu kakvu sliku sebe želi da pošalje u svet? Možda, možda… ali kao što i sama kaže, i što definitivno vredi zapamtiti, ne verujte svemu što pročitate.