Ako pomno pratite naše savete za postizanje duševnog mira verovatno ste videli da se preporuka za pisanje dnenika uporno ponavlja. I to nije slučajno, zapisivanje uzburkanih misli zaista ima terapeutski učinak. Pisanje može samo po sebi biti oslobađajuća aktivnost, ima nečeg zaista utešnog u zapisivanju misli, raspoloženja i ideja. Kasnije možete jasno videti kako oscilrate tokom vremena, a ponekad se tokom pisanja može dogoditi onaj čarobni „a-ha!“ momenat i rešenje za određeni problem se može lako pojaviti. Na primer, posle epizoda anksioznosti zapisivanje misli oko kojih brinete može vas umiriti. Dok neki pišu toliko da im je to kao jedan od načina razmišljanja, drugi se još ustručavaju od koncepta večno zapisanih najintimnijih misli. Kako biste to prevazišli predlažemo vam nekoliko načina kako možete razbiti spisateljsku blokadu. Početak godine je idealni momenat da ovu super naviku „instalirate“ u svoj život.
GDE I KAKO PISATI?
Kao i sve veštine pisanje zahteva određenu vežbu, s tim da u ovom slučaju vi sami određujete pravila i stil. Kako biste izvukli iz sebe ono najbolje možete da razmislite o okolini i vremenu pisanja. Pokušajte sa ovim malim trikovima:
- Pišite uvek u isto vreme dana. Dobra ideja jeste da svako jutro započnete sa svojim dnevnikom. Možete i podeliti vreme, pa uveče možete zapisati šta ste tog dana doživeli i na čemu bu trebalo da budete zahvalni. U svakom slučaju vi sami najbolje poznajete svoj raspored, pronađite rupu u njemu kad vas niko ne uznemirava i kad možete da se posvetite novoj navici.
- Pronađite prostor koji je privatan i gde se osećate dobro, zaštićeno i daleko od ometanja. Pisanje dnevnika je intimna stvar i zahteva privatnost. Za nekoga je to radni sto kod kuće, krevet, a za neke čak i ofis, ukoliko imate omiljen miran kafić i to može biti dobar izbor.
- Pišite nekoliko dana za redom. Kako još nemate naviku nekada nije loše uvesti sebi obavezu kako biste se navikli na činjenicu da neke brige možete ostaviti na papiru.
- Čitajte šta ste zapisali. Da, poenta je da izlijete svoje misli na papir, ali dodatnu vrednost ćete pronaći čitanjem. Pročitajte šta ste zapisali nekoliko sati, ili dana kasnije, distanca će vam pomoći da sve vidite jasnije i doneće vam olakšanje.
- Nemojte sebi nametati nikakvu strukturu i pravila kada je pisanje u pitanju. Dovoljno je da pišete šta god da vam padne na pamet. Obično se usred toga javi nova ideja, pravac ili vizija. I najčešće to nema previše smisla i duboko je lično, zato pratite sebe, to je sasvim dovoljno.
- Zadržite dnevnink za sebe. To je nešto samo vaše, ne pokazujte ga nikome. Ni partneru, ni terapeutu, ni prijateljima.
PUSTITE SEBE NA MIRU
Dokazano je da vođenje dnevnika može pomoći kod stanja kao što su depresija, anksioznost, ili hroničan stres, ali može vam pomoći da pronađete unutrašnji mir i prihvatanje sebe kroz prihvatanje svojih strahova.
- Zaboravite osuđivanje. Pokušajte da izbegnete to da šejmujete sami sebe ili da uporno prihvatate krivicu za sve stvari koje se dešavaju oko vas.
- Osvestite da je potrebna hrabrost da zapišete svoje strahove. Jedan od razloga zašto je tako teško početi sa dnevnikom jeste taj što vas zapisivanje osećanja i misli čini ranjivim. Kada počnete da se prijatno osećate u toj situaciji to će vam pomoći da prevaziđete neke od strahova i pozabavite se bitnijim stvarima.
- Ne verujte svemu što mislite. Važno je da sebi ne dozvolite da se valjate u negativnim aspektima vašeg života, posebno ako patite od depresije ili anksioznosti. Ne možemo se uvek osloboditi negativnih misli, ali možemo da pokušamo da ih identifikujemo i tako umanjimo njihovu moć. Zapamtite, vaše misli nisu vaša realnost.
I KAKO ZAISTA POČETI?
Pronašli ste savršeno okruženje, shvatili ste kakve benefite ćete dobiti i kako sad stvarno početi?
- Opišite vaša iskustva. Izabretite neko koje vam se dogodilo i opišite ga. To ne mora da bude po hronološkom redosledu, dovoljno je da se fokusirate da pronađete prave reči i setite se detalja. Kako je izgledala soba u kojoj ste bili? Kakva muzika se čula? Koje je bilo godišnje doba? Da li se sećate šta ste imali na sebi?
- Zapišite planove. Možete da zapište šta planirate ili ne planirate da uradite tokom tekućeg meseca. To će vam pomoći da osvestite loše navike i dati priliku za novu šansu. Ne postoji pravi, ili pogrešan način za ovo, pratite svoju intuiciju.
- Započnite razgovor sa detetom u sebi. Šta biste rekli sebi kad ste imali šest godina? Ili kad ste bili u sedmom razredu? Započinjanje dijaloga sa različitim verzijama sebe može vas dovesti do interesantnih zaključaka.
- Napravite listu. To može biti i lista za kupovinu. Bilo kakva vrsta liste daće vam osećaj organizovanosti i strukture. To je odličan način da se „zagrejete“ pre nego što se bacite ozbiljnije na pisanje.
- Uvek je sjajna ideja zapisati na čemu ste sve zahvalni. To vam instant može popraviti raspoloženje, ili promeniti perspektivu.
- Razmislite i zapišite kako biste voleli da vaš život izgleda za šest meseci, pet, ili deset godina. Čin zapisivanja vaših želja može vam pomoći da ih i ostvarite u budućnosti. Zašto ne biste zapisali o čemu sanjate?