Pisanje dnevnika, nekada omiljena praksa mnogih radi beleženja osećanja i iskustava, danas se često smatra zastarelim. Iako mnogi još uvek uživaju u jednostavnom činu zapisivanja svojih misli, digitalna era i promene u kreativnim izrazima dovele su do evolucije ovog tradicionalnog…
Pisati znači uživati u životu dva puta – u trenutku i naknadno, tvrdila je spisateljica Anaïs Nin. Za ljubitelje književnosti, mogućnost da uživaju u privatnim trenucima života intelektualnih figura kojima se dive predstavlja veliko zadovoljstvo. Srećom, mnoge od njih su…
Kako je sve (za)palo u totalni mrak, izuzimajući povremene zakasnele prolaznike i neodustajne šetače notornih kerova ili, bolje rečeno, notorne šetače neodustajnih kerova koji, ni pod milim bogom, nisu mogli da se suzdrže sranja i pišanja, baš kao ni mi, pomislih, no…
Sumrak nas je opkolio. Ulična svetla obasjala su park narandžastom svetlošću. O čemu se radi? Upitao sam se. Šta želi da mi kaže? Kuda vodi ova bujica reči, ovaj rolerkoster misli? Davno smo se videli. Ko zna šta mu se…
Kao što sam ti već rekao, ja te događaje, te silno uznemirujuće napade na moj duh, uvek odmah potisnem, zaboravim, ali ih se, nažalost, uvek nanovo setim i onda mi je još gore. Sto puta mi bude gore kad se…
Čaj je, pomislio sam tada, zaboravivši sve o čemu sam do tog trenutka razmišljao, rajsko piće. Nektar je, možda, hrana Bogova, ali čaj, lišće potopljeno u vruću vodu, rajsko je piće, pomislio sam. Kada bih samo mogao stalno da pijem čaj,…
Jutros, pre nego što ću izaći iz kuće, rekao je moj prijatelj, odjednom sam osetio neizdrživu potrebu da očistim stan. Da ga sredim, što bi rekli ovdašnji ljudi. Ali, nisam želeo da ga izmlatim, smoždim, nisam želeo da ga išćuškam,…
Ustali smo sa klupe, pokupili prazne limenke u kesu i bacili je u kantu za otpatke, pa smo se uputili ka obližnjoj trafici. Dok smo, ne znam ni sam zašto, čekali zeleno svetlo na semaforu, razmišljao sam o prijateljevim rečima.…
Svuda po parku ljudi su šetali kerove. Kerovi su, blesavi kakvi su, zjalavo trčkarali, olakšavali se, donosili svoje loptice. Ljudi, vlasnici tih neobjašnjivo glupih i besprizornih životinja, okupljali su se u grupe i međusobno razgovarali o svojim kerovima. Govorili su…
Piše: vaš dežurni namćor, Zoran Trklja Tog dana, u rano popodne, dok su ranojesenski sunčevi zraci koso obasjavali prilično prljav i neuredan park, moj prijatelj i ja seli smo na klupu, jednu od retkih još uvek skrivenih klupa u ovom…
U martu sam krenula na poslovni put. Po mene je u zoru došao kulturni crni kombi. U njemu mladi vozač s malo kose, a puno brade i kasnije ću saznati, s nula kapaciteta za držanje jezika za zubima. Krenuli smo…
