Početak je nove godine, vreme kada dajemo mnogo obećanja sebi – neka jednostavna, neka potpuno luda. Možda je jedno od njih da ćete redovno voditi dnevnik? I to je pametna ideja. Kako je savetovala Joan Didion, važno je ostati „u kontaktu sa ljudima koji smo nekad bili, bez obzira na to da li ih smatramo privlačnim društvom ili ne“.
No, odakle početi? U nastavku pronađite 7 saveta koji će vam pomoći da razvijete naviku vođenja dnevnika (dugo dugo godina) i ukapirati zašto je to, zapravo, važno.
RAZMOTRITE DRUGAČIJI FORMAT
Vođenje dnevnika često se smatra zlatnim standardom, ali ne funkcioniše kod svakoga. Preporučuje se pisanje rukom jer vas tera da usporite, ali, ako vas to odbija, toliko je alternativnih formata vođenja dnevnika koji su podjednako validni i efikasni. Brzo zapisivanje misli u Notes-u ili u Google dokumentu na laptopu je jedna opcija, s obzirom na to da većina brže kuca nego što piše (a i uvek smo uz svoje uređaje).
Postoje ljudi koji vode dnevnik u tabeli, a ima i onih koji su otvorili poseban nalog na instagramu, kako bi kačili strogo prvatne slike i tamo zapisivali njihove opise – nešto kao vrsta vizuelnog dnevnika. Tu su i aplikacije za vođenje dnevnika, kao što su na primer Journify i Murmur, gde govorne beleške možete beležiti kao dnevničke unose.
IZABERITE ODGOVARAJUĆI DNEVNIK
Znam osobu koja isključivo vodi dnevnik na karo papiru, neki ga vode isključivo u Moleskinu, neki preferiraju određeni tip papira. Postojao je ceo bullet-journaling pokret, a danas možete ući u bilo koju prodavnicu kancelarijskog materijala i kupiti dnevnik sa različitim podsticajima za pisanje. Poenta je da je svaki alat koji će iskustvo vođenja dnevnika učiniti prijatnijim – dobra stvar i važan podsticaj da održite naviku. I pisanje naliv perom povećava verovatnoću da ćete pisati, ali nije dobro da isključivo alat služi kao podsticaj – sam početak pisanja bi trebalo da vam bude prioritet.
POSTAVITE SEBI REALAN RASPORED (I PRIDRŽAVAJTE GA SE)
Da biste stekli naviku pisanja dnevnika, važno je da istrajete na samom početku. Iako svi želimo da vodimo dnevnik svakodnevno, jednom ili dva puta nedeljno je lakše održivo. Ako prekinete niz, nemojte se opterećivati krivicom, podignite se i ponovo počnite. Kada uđete u ritam, razmotrite povećanje frekvencije i svakodnevno pisanje.
ZNAČAJNO JE KAD PIŠETE
Dosta se priča o pisanju odmah ujutru: to može pomoći da se povežete sa svojim mislima, pripremiti vas za dan i izgraditi samosvest. Iako vam se čini da ujutru nemate mnogo toga da kažete, probajte nekoliko dana da pišete odmah čim ustanete – bacajte na papir sve što vam padne na pamet. S vremenom će vaše misli postajati konciznije, usmerenije i verovali ili ne – probudiće vam se kreativnost na raznim poljima.
UKLJUČITE PISANJE U SVOJU RUTINU
Postoji tendencija da vodimo dnevnik samo kada smo na odmoru ili doživljavamo nešto uzbudljivo, međutim prave prednosti vođenja dnevnika ostvaruju se u vremenima stresa, anksioznosti i kada vam se najmanje da – baš zato pisanje dnevnika treba gledati kao na ritual, a ne na hobi.
Da biste učvrstili nove navike, dozvolite im da se nadovežu na vaše dugotrajne dnevne rituale. Vodite dnevnik dok pijete jutarnju kafu, u autobusu do posla ili nakon što završite rutinu negovanja kože.
UPORNOST UMESTO SAVRŠENSTVA
Vaši zapisir neće uvek biti lepi, smešni ili zabavni, ali to nije ni bitno – da biste bili dosledni, savršenstvo mora otići u drugi plan. Biće dana kada će vaše pisanje izgledati kao nelogično baljezganje, nećete uvek biti nastrojeni posmatrački ili prosvetljeni. Ponekad ćete, sigurno, samo nabrajati popis svojih aktivnosti i slatkiše koje ste pojeli u 15 časova i to je sve potpuno u redu, ali evo i malog trika – kad primetite da nemate šta da kažete, zahvalnost je odlično mesto za početak (zvuči dosadno, ali je istinito).
PIŠITE KAO DA SU SVI MRTVI
To je dobar savet za svaki vid pisanja. Sigurno vam se hiljadu puta dogodilo da biste toliko toga da kažete, napišete, ali se onda uplašite da bi neko to mogao da vidi i pročita. Čim počnete pisanje s osećajem za tuđe emocije ili imate druge na umu, pisanje postaje svesno i beži od istine. Ako se zaista toliko plašite da bi neko mogao da čita vaš dnevnik – možda je najbolje rešenje da ga vodite na telefonu ili laptopu, a onda podatke zaštitite sigurnosnom lozinkom.
Uvek pišite istinu i kako se zaista osećate – zamislite da se vratite svojim dnevničkim zapisima za 20-30 godina i u njima pronađete razblažene istine i laskajući ton. Tužno.
ZAPOČNITE ANALIZU
Kad izađete iz stadijuma da svaki pasus započinjete sa OSEĆAM to je znak da idete ka nečemu dobrom. Čitajte šta ste zapisali. Poenta je da izlijete svoje misli na papir, ali dodatnu vrednost ćete pronaći čitanjem. Pročitajte šta ste zapisali nekoliko sati, ili dana kasnije, distanca će vam pomoći da sve vidite jasnije.
Nemojte sebi nametati nikakvu strukturu i pravila. Dovoljno je da pišete šta god da vam padne na pamet. Obično se usred toga javi nova ideja, pravac ili vizija. I najčešće to nema previše smisla i duboko je lično, zato pratite sebe, to je dovoljno.
Fotografije: Pexels
