Hteli mi to sebi da priznamo ili ne, prezasićenje je nešto što smo počeli da doživljavamo čak i na dnevnom nivou. Deluje, štaviše, da je to postala najlakša stvar na svetu. Sve nam je na klik, ne verujemo baš nešto u „sreću koja je lepa samo dok se čeka“ i retko pristajemo ni stvari koje se ne obećavaju “sad i odmah”. Biti u trenutku ali znati uživati u procesu deluje pomalo kao nemoguća misija, a upravo su to dve stvari na kojima počiva sirova i emotivno masivna analogna fotografija – neponovljivi trenutak u vremenu koji svaki posmatrač ponaosob smešta u priče koje doživljava svojom percepcijom. Tim povodom, predstavljamo vam regionalne fotografkinje čije nas galerije pozivaju u „sada i ovde“, pokazuju šta se nalazi sa suprotne strane igranja na sigurno, pružaju ruke prema odvažnom i drugačijem i na tom putu beleže magiju (ne)svakidašnjeg.
KLEMENTINA TADIN
Iako joj je preokupacija modna fotografija, Vedranin kreativni iskaz se tu nipošto ne zaustavlja. Njene fotografije odišu doziranom spontanošću, linearnošću i raznolikošću vizuelnog izraza dok u tome u potpunosti ostaje dosledna sebi i svom stilu. Tiha strast tinja iza svake fotografije sa njenim potpisom, kolena i šake pričaju priče, a sadašnji trenutak je nezamenjiva valuta njenog rada.