Kada je 2014. godine predstavio svoj debitantski igrani film “Varvari” Ivan Ikić je otvorio vrata ka svetu koji ne poznajemo i učinio da ga razumemo. Doneo je iskrenu priču sa margine, priču o onima koji se smatraju društvenim otpadnicima –…
Kao i svaka mama, i moja ima nekoliko prilično iritantnih navika, osobina i praksi. Pored one da se, šta god pogrešila, svejedno smatra “najboljim karakterom koji je upoznala” u top pet spada i poseban poriv da rešava probleme svima pa…
Razmišljala sam pre neki dan koliko sam ponosna na sve svoje prijatelje i kako nisam sigurna da oni to dovoljno znaju, a još gore i da verovatno ne bi razumeli zašto jesam. Zapravo ponosna sam mnogo i na neke druge…
Svake godine se pojavi taj jedan film, koji je nemoguće izignorisati jer odjednom kao da svi samo o njemu pričaju. Kako se čini, trenutno je to “Palm Springs” i iako mi ovih dana ništa ne drži pažnju i to u…
U pojačanoj čudnosti prethodnih dana, shvatila sam da mi se ruku na srce ne radi ništa, niti mi se ičemu posvećuje pažnja. Ništa mi se ne gleda te ni ne forsiram, a takođe sam i preterano kritična u pogledu onoga…
Nakon sada već godina praćenja njenog rada, kada danas razmišljam, sve više sam sigurna da je Slavica na Fakultetu likovnih umetnosti završila skulpturu zato što je to najmaterijalniji oblik stvaralaštva, gde ono što misliš, osećaš, o čemu razmišljaš dobija svoj…
Ne znam kako je kod vas ali ako je i tu u toku biranje krilatice za ovu godinu iz pakla, ovaj jednočlani žiri je prilično siguran da nagrada za moto 2020. može lagano da ode za “sutra ništa neće biti…
Sada je već potpuno jasno da živimo u toliko iščašenom vremenu da je gotovo neprirodno ne biti uplašen. Ne samo uplašen, nego prestravljen. Prestravljen činjenicom da najrealnije ne znamo šta nosi dan a šta noć, da događaji zadobijaju neverovatne twistove…
Pre neki dan sam bez preterivanja provela tri sata gledajući snimke plimnih talasa u Nazareu. Na tom parčetu portugalske obale gigantski talasi nastaju tokom cele godine, a moja fascinacija i užasnutost tim monstrumima su me naveli da hipnotisano gledam prvo…
Nisam sigurna koliko tačno ima sati, ali apsolutno jesam sigurna da kasnim što nije da me posebno zabrinjava niti ubrzava sa klupe koju sam neočekivano ulovila. Prvo sunce nakon nedelja celovečernjih kiša obično znači prebukirane kapacitete parkova, i kad naiđeš…
Karantin možda i nije najsrećnije odabran trenutak da se gleda priča o dve osobe zarobljene u predgrađu iz kog nema izlaska, ali imam neki blagi utisak da je upravo taj osećaj relatibilnosti presudio da ga gledam baš tada. Mi podlegli…
Nikada nisam bila dobra u pronalaženju idealnog tajnog mesta za sakrivanje bilo čega najpre zato što bih se previše puta predomislila oko toga da li je dovoljno skriveno ili možda ima i nešto bolje, a potom jer sam oduvek bila…
