Ispolirajte disanje da poboljšate fizičke predispozicije…
Ne odbacujte ovaj trend kao opšte mesto za zamlaćivanje folovera: munjeviti napredak nakon ove jednostavne stvari može da vas oduva.
Znali vi to ili ne, već ste uvučeni u novo ludilo. Disanje je automatska, esencijalna funkcija, ali to ne sprečava velnes-influensere da ga nude kao lek za sve koji usput smanjuje anksioznost na poslu i poboljšava san. Međutim, iako zvuče kao praznoslovci, u suštini imaju pravo. Ovladavanje disanjem može da napravi veliku razliku u fizičkim sposobnostima i bržoj izgradnji mišića, piše Patrik Mekjoun, autor studije „Prednost kiseonika“, koju kao izvor koristim u nastavku ovog teksta.
Tokom vežbanja mišići zahtevaju kiseonik. To je njihovo gorivo: što ga više primaju, dalje i brže trčimo i veće težine podižemo. Ali, puko udisanje više vazduha neće povećati isporuku kiseonika. Suštinski, način na koji unosimo kiseonik u telo određuje koliko će ga stići u mišiće.
Zvuči predobro da bi bilo istinito, ali u eri kad su obećanja brzih rezultata svuda, utešno je znati da najbrži trik od svih zapravo radi
Usta ili nos?
Svidelo vam se to ili ne, dišete na usta – ne sve vreme, ali češće nego što mislite , posebno tokom vežbanja. Da li se budite sa suvim ustima? To je dokaz da ste i podsvesno okrenuti disanju na usta. Dišete pogrešno i to vam smanjuje šansu da pojačate formu i spalite masti.
Disanje na usta podrazumeva bržu respiratornu razmenu. Vazduh se uvlači u gornji deo pluća, ali veća koncentracija krvi je u donjem. Nazalno disanje dovodi vazduh dublje u pluća da bi se odvijao bolji prenos kiseonika u krv, povećavajući oksigenaciju čak za 15 odsto. Zvuči štreberski, ali nemoguće je zamisliti prostiji trik sa boljim rezultatom.
Disači na usta, uz to, spavaju lakše nego disači na nos i veća je verovatnoća da će hrkati ili iskusiti apneju u snu, narušavajući time telesni potencijal.
Foto: Pinterest
Disanje i vežbanje
Ugljen-dioksid se ponaša kao katalizator za hemoglobin da otpusti kiseonik u mišićima. Drugim rečima, potreban vam je da biste isporučili kiseonik svojim bolnim nogama.
Ali, prejako disanje izbacuje ugljen-dioksid iz pluća i krvi. Ironično, što jače dišete, manje kiseonika isporučuje se u mišiće. Sami sebe sabotirate. Lagano disanje kroz nos ne samo da pojačava vezivanje kiseonika u krvi, već povećava i njegovu isporuku do ćelija, pomažući vam da odete dalje.
Nazalno disanje možda jeste efikasno, ali kad ste na četvrtoj seriji burpija, ume da bude i veoma komplikovano. Ako ostanete bez daha u toku vežbe, postoji verovatnoća da imate preosetljivost na ugljen-dioksid: vaše telo automatski pokušava da se oslobodi ovog gasa.
Međutim, pošto je CO2 ključan za efikasnu oksigenaciju mišića, povećavanje tolerancije na njega je ključ za povećanje fizičkih sposobnosti.
Ironično, što jače dišete, manje kiseonika isporučuje se u mišiće
Merenje nivoa kiseonika u krvi pomaže da se utvrdi eventualna preosteljivost. Da biste je izmerili, izdahnite kroz nos, začepite ga i onda štopujte koliko vam sekundi treba osetite prvu definitivnu potrebu da udahnete.
Ako vam je rezultat ispod 25 sekundi, pod rizikom ste od prerane iscrpljenosti mišića. Cilj bi trebalo da vam bude 40 sekundi. Ovladajte nazalnim disanjem držeći vodu u ustima tokom vežbanja, ovo vreme će vam se brzo povećati.
Zvuči predobro da bi bilo istinito, ali u eri kad su obećanja brzih rezultata svuda, utešno je znati da najbrži trik od svih zapravo radi.
pošto je CO2 ključan za efikasnu oksigenaciju mišića, povećavanje tolerancije na njega je ključ za povećanje fizičkih sposobnosti
FAKTOR OPUŠTANJA
Ukoliko se pravilno izvodi, disanje na usta može da spusti kortizol, ali i dalje je bolje verovati svom nosu.
NOGA NA GASU
Nazalno disanje otpušta azotni oksid, povećavajući nivo ugljen-dioksida i apsorpciju kiseonika u mišićima.
NOSONJE
Moguće je disati na nos za 85% radnog kapaciteta.
(Izvori: Univerzitet Harvard; Društvo fizioterapeuta za MH)
JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.
