Miloš Milić Pešić je fizioterapeut i atleta izvrsnih fizičkih predispozicija. Kada kažemo izvrsnih, ne mislimo na baticu s instagrama, nego na pravog univerzalnog vojnika, all round igrača koji sa svojim telom može da uradi gotovo sve što se smatra dokazom apsolutne spremnosti na svaku situaciju.
Živi i radi u Dubaiju. U fitnes industriji, kao i u mnogim drugim, ali u ovoj pogotovo, pohvale za kolege ne padaju s neba, naprotiv. Međutim, Miloša nekako svi poštuju, bar je to utisak posle „istraživanja tržišta“.
Kako ne krije, njegov stil života bio je baziran na izraženom kompetitivnom duhu i pomeranju granica. “To je egomanijačenje”, priznaje. Poželeo je da se bavi unutrašnjom snagom, bolje reći mirom, i zavšrio u knjigama o meditaciji i disanju. Imao je još jedan ozbiljan triger: razvod posle devet godina braka.
Prijavio se za Ayahuasca ceremoniju u Peruu. Kada se sleglo sve što je doživeo, popričali smo za BURO.MEN o tome kako mu je čudnovata biljka promenila život na bolje.
BURO. MEN: Kada i zbog čega si uopšte poželeo da iskusiš Ayahuasca tretman?
Miloš Milić Pešić: Za Ayahuascu sam čuo pre osam godina, slušajući podkast Džoa Rogana. Počeo sam da istražujem, privukao me je taj koncept, posebno što sam video koliki broj ljudi je pronašao put do sebe i svog bića nakon samo jedne ceremonije.
Posle prekida devetogodišnjeg braka, to mi se činilo kao dobra odluka. Pre Ayauhuasce, probao sam nekoliko različitih kurseva disanja, ali jedna tehnika je ostavila ogroman utisak na mene. Posle 90 minuta intenzivnog disanja Holotropic tehnike, dolazimo u stanje hiperventilacije, gde se aktiviraju takozvani kristali, koji nam pomažu da u vrlo maloj količini aktiviramo DMT u svom mozgu. To otvara vrata u vlastitu podvsest. DMT je molekul koji svi posedujemo u našem telu, ali u većini slučajeva, ljudima se aktivira samo jednom, i to je taj momenat pred samu smrt. S druge strane, on se može aktivirati i konzumacijom psihodeličnih biljaka kao sto je Ayahuasca, ili pojedinih životinja. Tako sam “završio” u Peruu.
Opiši nam to mesto gde si otišao?
– Kada sam se već odlučio za ovaj korak, bio sam rešen da to bude neka od zemalja kišnih šuma Amazonije. Pošto je Peru poznat po svojim Shibipo šamanima, odluka je pala da otputujem tamo.
Prvobitna ideja je bila da idem u veoma poznati centar, ali datumi koje sam želeo bili su zauzeti, tako da mogu reći kako sam imao sreće da se baš tih dana posavetujem sa jednim prijateljem koji mi je preporučio Ute – devojku koja organizuje ceo ritrit. Ideja je bila da svoj 34. rođendan proslavim tamo.
Mesto u kome smo bili je izvan civilizacije. Prava džungla, bez struje, internet mreže, ili bilo kakve konekcije sa svetom, sem brodića koji nas je prevezao preko jezera, do zabačenog sela u šumi. Najbliže urbano mesto ovoj tački je Pucallpa, udaljeno nekih sat i po avionom od glavnog grada Lime.
Šta je sve trebalo da ispuniš pre odlaska?
– Pre nego što je moja aplikacija bila prihvaćena, morao sam da odradim zoom call s Ute, gde sam bio testiran, a posle toga pismeno da odgovorim na formular. Zatim su tu bila dva poziva preko zooma, jedan-na-jedan, ali i jednom nedeljno grupni pozivi koje nisam mogao da ispoštujem zbog vremenske razlike.
Dve nedelje pre početka ritrita, morao sam da promenim ishranu kako bih očistio svoje telo. Ona se svodila na bareno ili grilovano povrce, i ribu ili piletinu. Bez ikakvih dodataka ulja, soli ili bilo kog začina. Takođe, crveno meso, nikako nisam smeo da konzumiram, kao ni alkohol, šećer, pa čak ni voće.
Uz sve to, seksualni odnosi i masturbacija nikako nisu dozvoljeni. Izbegavati stresne i negativne situacije, takođe je jedna od preporuka.
Kako je tvoje telo odreagovalo na Aya-u?
– Do sada sam mnogo puta dovodio svoje telo do maksimuma, preko 24 časa na Ski Ergometru i obaranja svetskog rekorda, 32 dana – 32 maratona, 24 časa preživljavanja u pustinji usred leta. Tada je um bio neuništiv, ego bio veći i jači od ičega, i zato je telo patilo.
Ovog puta je bilo drugačije. Telo je bilo spremno, ali je um išao u nešto novo, nešto veliko i takoreći “strašno”, gde nema mesta egu. Na kraju mogu reći da su se um i telo ovog puta zajedno pomučili, ali je vredelo.
U celoj pripremi koja je trajala ukupno čest nedelja, sa dve nedelje pre, dve nedelje ceremonije i dve nedelje posle nje, izgubio sam osam kilograma i spao na kilažu od 84 kilograma, posle skoro 15 godina. Telo je pretrpelo dosta promena koje su se na kraju isplatile.
Kako su se isplatile?
– Imao sam šest ceremonija koje su bile raspoređene u 14 dana boravka u dzungli. U prvoj ceremoniji, da budem iskren, nisam ništa osetio. Mozak je bio prezauzet mislima i očekivanjima da jednostavno nisam dozvolio biljki da uradi svoje.
Jako sam bio razočaran u sebe i celokupnu situaciju nakon ceremonije, ali nipošto nisam želeo da odustanem, pa sam se za sledeću dobro pripremio. Postio sam 24 časa, samo na kokosovoj vodi, meditirao i pronalazio mir u sebi, kako bih uspeo da otvorim kanale ka toj stranoj dimenziji i dublje zagrebem u svoju podsvest.
Prvenstveno, cela ceremonija je izgledala kao na filmu, gde sedimo u Maloka (ceremonijalno mesto) u mrklom mraku, šamani, u mom slučaju dve Maestre, pripremaju sve za početak, od pušenja čistog duvana, pevanja Ikara (pesme koje povezuju biljke, životinje i ljude sa majkom prirodom), čišćenja svih nas kroz celokupni proces, tako i mesta gde sedimo, pa tek onda dolazi na red Ayahuasca, koja se pije na eks, što se kaže.
Sta si video, čuo i osetio?
– Uglavnom je jako individualno šta će ko osetiti. Ali ljudi prijavljuju da u pravim ceremonijama proživljavaju smrt, kada je telo skroz ugašeno, a misli vode neke svoje bitke. Tako je bilo i sa mnom, pomisao da u tim trenucima nije postojalo ništa fizičko živo na meni, već samo podsvest koja te vodi i pokazuje sve što je trebalo da vidim u tom trenutku.
Situacija je je bila jako teška, a i smešna u istom trenutku. Osećaj straha od smrti je nestao. Već u sledećoj ceremojinij, doživeo sam ponovno rođenje, kada sam video sebe u majčinoj utrobi, i glasovi koji su me navodili da izađem i pokažem se svetu sada ili NIKADA.
Gestikulacijom odbacivanja ćebeta sa sebe koje me je “štitilo” i pokrovalo, osetio sam svoje ponovno rođenje.
Zabeleženo je da je često moguće imati vizije određenih životinja, koje se u Shibipo svetu (indigenous) ljudima iz Amazonije povezuju sa Ayahuascom. Kao što su zmije, leopard, orlovi, jastreb… Pa sam i ja nekoliko puta imao viziju zmija, i osećaj da se krećem kao zmija, čudno ali istinito.
Jako je zapanjujuće da u tim trenucima nije postojao nikakv strah, iako smo naučeni da zmije ne donose sreću i da nisu baš dobrodošle. Pošto smo u sred amazonske džungle, i sve je otvoreno, sem mreža za komarce, različiti zvukovi su neprestajni i intenzivni 24 časa, od raznoraznih životinja i insekata… Ali za vreme ceremonija, ti zvukovi postanu tako realni da se oseti svaka frekvencija i energija koju poseduju.
Osim što je sada jako popularna, šta bi rekao da je prava istina o Aya-i, daj nam pros and cons?
– Istina je da postaje popularna u zapadnom svetu, kao i sve ostalo što postaje popularno zahvaljujući internetu, ali se Ayahuasca, po nekim verovanjima, već hiljadama godina unazad koristi kao most koji spaja spiritualni i realni svet. Moje mišljenje pre odlaska u Peru je bilo da će to biti samo još jedno iskustvo u moru iskustava, ali na moju sreću, nisam pristupio nonšalantno i bez poštovanja prema celom procesu.
Dosta ljudi dođe nepripremljeno i tu nastaje problem. Kada kažem nepripremljeno. mislim na to da će ti ONA (Ayahuasca), pokazati sve ono što godina krijemo od sami sebe i sve strahove koje držimo u sebi i ne želimo da se sa njima suočimo, i sve vezano za nas same, naš život.
Pošto je lek jako intenzivan, kada krene da deluje, to može trajati i do nekoliko sati. Dosta ljudi ne može da se nosi sa time i tu nastaju problemi, u njagorem mogućem slučaju zabeležena je psihoza. Iako ima dosta spekulacija o zabeleženim smrtnim slučajevima, to ne dolazi od samog leka.
Pre nego što sam počeo ceo proces, bio sam ubeđen da je Ayahuasca za svakog i da svako treba da je proba, ali sada mislim suprotno. To nije kratkoročno iskustvo, već način života i ako neko nije spreman na promene, može biti loše. Moj zaključak je da to nije droga, to je lek.
Šta je sada drugačije u tvom životu?
– Dosta toga je drugačije, ali ništa nije vezano za spoljašnost i stvari oko mene, već za moj unutrašnji mir.
U mom poslu, ego je ključni faktor, iako mnogi ne bi bili saglasni s ovom izjavom, ali konstantno dokazivanje i takmičenje sa drugima me je dovodilo do toga da sve svoje odluke donosim isključivo kroz ego.
Sada mogu slobodno reći, posle iskustva iz Perua, da razumem kako da razgraničim stvari između ega i stvarnih emocija i sopstvenih želja. Spoznao sam mnogo dublju svrhu sebe, i naučio da gledam na stvari iz više uglova, pogotovo pre donošnja neke odluke.
Dozvolio sam ženstvenoj (emocijalnoj) strani u sebi da igra isto tako bitnu ulogu kao i ta muževna (egocentrična) strana, koja je u mom slučaju celog života bila jedina opcija. Spoznao sam ljubav prema samom sebi i ljudima oko mene, što mi svaki dan čini lepšim.
Šta je sledeće što bi voleo da iskusiš?
– Moj životni cilj je da skupljam što više različitih iskustava u svim sferama života, kao tinejdžer sličice poznatih sportista.
Davno sam shvatio da je nekome prioritet da zaradi i uštedi što više novca u životu, nekome da izgradi svoju kompaniju, nekome da bude olimpijski šampion, a meni da probam, proživim, vidim i osetim što više različitih stvari.
Tako se pre 12 godina i desio moj odlazak iz Srbije, svi sportovi i takmičenja i poslovi koje sam radio, kao i mesta na kojima sam bio. Sledeće će biti opet neko veliko iskustvo koje će, nadam se, promeniti tok reke mog života i odvesti negde gde bude trebalo. Za sada postoje neki planovi za sledeću godinu, da se oprobam u nečemu skroz novom i drugačijem od svega što trenutno radim, ali uglavnom se svodi na moj unutrašnji mir i zadovoljstvo, kao i taj spiritualni put koji sam probudio u sebi.
