Da li su muškarci „preoteli” ženama ove popularne cipele?
modni dvoboj
Povezano
Nekima se prosto otme uzdah negodovanja kada vide muškarca u cipelama kao što su baletanke, drugima je to neopisivo simpatično i slatko… sve se svodi na ono staro pravilo – da se o ukusima ne raspravlja. Ili ipak?
Da li počne rasprava nakon što sa društvom ugledate najpopularnije muške zvezde na crvenom tepihu u elegantnim baletankama zbog kojih počnete da preispitujete sopstveni osećaj za stil? Neko misli da su oni „kul“ jer umeju da iznesu ovu koketnu obuću? Dok drugi smatraju da izgledaju previše ženstveno i odvratno na muškoj nozi?
Izgleda kao da neki od najpoznatijih muškaraca obožavaju novi trend baletanki.
Ili je to samo dobar marketing?
Šta se dogodi kada se najpoželjniji i najstilizovaniji muškarci današnjice, poput Beda Banija, Džejkoba Elordija ili Harija Stajlsa, na crvenom tepihu pojave upravo u ovim laganim, elegantnim cipelama?
Da li biste im skinuli kapu na odvažnosti i možda i sami dali šansu ovom neobičnom trendu, ili biste radije ostali verni proverenim patikama? Kako god odgovori na ova pitanja izgledali, dve stvari su neosporne:
1. Momci koji danas diktiraju pravila stila više se ne plaše da naprave hrabar iskorak!
2. Muževnost nije tako krhka konstrukcija da bi je poljuljao jedan par tankih, laganih cipela. Pravi kul muškarci odlično znaju da obuća ne definiše njihovu ličnost, niti oduzima išta od njihove muževnosti.
Izbor baletanki ili bilo kog drugog neobičnog komada ne menja ko su oni u svojoj suštini, on samo pokazuje da imaju dovoljno samopouzdanja da nose ono u čemu se osećaju dobro, bez straha od tuđih pogleda i zastarelih pravila.
Postoje navodi da ove minimalne, lagane „slip-on“ cipele datiraju još iz 16. veka, kada su ih zvali pompes i kada su ih nosili svi – od plemstva do tjudorskih seljaka. Do 17. veka izašle su iz mode, pre nego što ih je četrdesetih godina 20. veka ponovo vratila dizajnerka obuće Roz Repeto.
Što se žena tiče, u mejnstrim ih je uvela Brižit Bardo, koja ih je nosila u filmu I Bog stvori ženu iz 1956. godine, a potom ih je dodatno popularizovala Odri Hepbern u filmu Smešno lice iz 1957. U međuvremenu, takozvane „operske salonke“ (opera pumps), najbliži muški pandan tog vremena, zamenjene su oksfordicama na pertlanje.
Moderni povratak baletanki u mušku modu može se pratiti od 2020. godine. Brend Repetto počeo je da gura ovu tradicionalno žensku cipelu dalje ka široj publici, predstavljajući modele za muškarce.
Ubrzo nakon toga, dizajneri su počeli da prihvataju ovu siluetu na modnim pistama. Dries Van Noten je rano uvideo potencijal, prikazujući baletanke u svojim muškim kolekcijama sve do danas. Maison Margiela ih je, u pravom avangardnom stilu, promovisao kroz svoju rodno neutralnu prepoznatljivu „Tabi“ siluetu.
I drugi brendovi, uključujući Jil Sander, Bode, Lemaire i Comme des Garçons, slali su manekene niz pistu u baletankama uparenim sa ležernim pantalonama.
U isto vreme, podstaknute brendovima sportske odeće poput Pume i Adidasa, patike i baletanke su se spojile u takozvanu „patikanku“ (sneakerina).
Tokom proteklih nekoliko sezona, ta priprema terena prerasla je u pravi trend. U tom kontekstu, brendovi poput Celine, Telfar, E. Tautz, Vaquera, Wales Bonner i The Row bili su među mnogima koji su proširili svoju ponudu muške obuće i u nju uvrstili baletanke.
Moda već godinama tiho pretresa stara pravila.
U 17. veku, francuski kralj Luj XIV – čuveni „Kralj Sunce“ – bio je pasionirani plesač, a bio je i nizak i upravo je on na dvoru nosio štikle, a neka obuća je napred podsećala i na baletanke sa mašnama. Tu je i čista praktičnost: zašto bi lagana obuća u kojoj noga diše, a koja se obuva u jednom potezu bez zamornog pertlanja, bila rezervisana za bilo koga?
Sve u svemu i štikle i baletanke najčešće rezervišemo za žene, a i muškarci zapravo zaslužuju da ih isprobaju bez prekih i uvredljivih pogleda. Zbog toga je i dobro što su upravo neki od najpoznatijih isprobali različite modele i tako ohrabrili one koji to do sada nisu smeli da urade.
Hari Stajls je primećen u paru Miu Miu Élan baletanki kada je sleteo na aerodrom u Los Anđelesu. Takođe je nosio Pradin par za spot pesme Aperture, par baletanki sa potpisom Džonatana Andersona za Dior na dodeli Gremi nagrada 2026. godine, kao i Chanel baletanke Matjea Blazija na dodeli nagrada BRIT 2026.
Džejkob Elordi ponosno je prošetao te iste Celine baletanke u emisiji Jimmy Kimmel Live, o čemu je internet brujao danima. Zatim je došao Kolman Domingo, koji je nosio toliko pari brenda Valentino Garavani da biste pomislili da su već uveliko postale svakodnevni komad. Bed Bani je doneo Dries Van Noten baletanke na crveni tepih na premijeri filma Happy Gilmore 2.
Uparivši ih sa belim čarapama nabranim do potkolenica, utvrdio je njihovo mesto u formalnoj muškoj modi, dokazujući da ova niska, udobna obuća prevazilazi aerodrome i TV emisije.
Ipak, kada se sve sabere, ne možemo a da se ne zapitamo: da li su muškarci „preoteli“ ženama ove popularne cipele?
Kao i da li muškarci ženama ovim postavljaju teške zadatke da traže još, budu još lepše i inovativnije u svom stilu, ili su ih jednostavno izazvali na jedan prilično uzbudljiv modni dvoboj?
Do juče smo na ulicama gledali doslovno istu mušku uniformu: bele Air Force patike, visoko podignute dugačke čarape i apsolutno nula odstupanja od šablona. Svi su izgledali kao preslikani.
U tom svetlu, ovaj pomak ka baletankama – koliko god nekima delovao šokantno – zapravo je prekopotrebno osveženje. On nagoveštava da su muškarci konačno počeli da izlaze iz bezbedne zone, da istražuju, kombinuju i igraju se sa sopstvenim stilom.
Makar se iskreno nadamo da je tako. I da iza svega ovoga stoji stvarna želja za ličnim pečatom i slobodom oblačenja, a ne samo još jedno slepo udovoljavanje velikim brendovima koji su odlučili da im diktiraju šta je sledeće na redu.