Ko je očekivao da prvi dani distanciranja od ljudi prođu stvarno distancirano, verovatno se našao u ozbiljnom čudu pošto se čini da smo sve zauzetiji i komuniciramo više nego ikada. Eksperti dele svoje znanje i savete na sve moguće načine, brojne platforme se otključavaju za besplatnu upotrebu, primamo poruke, prosleđujemo novosti, broj digitalnih eventova se povećava- ne iz dana u dan nego iz sata u sat, i svi pokušavaju da se nekako zajednički reorganizuju, preraspodele snage, suoče sa novom svakodnevicom, i podele svoje iskustvo. I istina, ako je ikada okej da nas zadesi neko ovakvo povlačenje iz sveta onda je to danas kada na svojoj strani imamo svu moguću tehnologiju, uz koju možemo da ostanemo u kontaktu i bez tête-à-tête komunikacije.
Socijalizacija nije obavezna
Prvo i osnovno za podsetiti se, jer stvarno nije. Okej, nema baš puno smisla sedeti potpuno izolovan u četiri zida, danima, i ne komunicirati ni sa kim, pa ni sa onima u kući, ali ako vam ova introvertna faza života zapravo prija, uživajte. Napravite pauzu, i ne dramite samo zato što svi to rade. Istina, mnogo bi bilo zgodnije i zahvalnije da možete da iskulirate svojim tempom i kako vam dođe, pa biste se možda malo osamili za vikend, ali ne baš i nekoliko nedelja u nizu, ali je potpuno okej ako ne osećate imperativ socijalizacije, i super vam je da malo samujete. Drugo, unormalimo se i stavimo na papir sa koliko ljudi stvarno komuniciramo na dnevnom i nedeljnom nivou? Realno koliko puta se dogodilo da se sa veoma bliskim prijateljem i u normalnim okolnostima ne vidite i nedelju dana i duže jer vam se tako nameste stvari. Upravo, često. Zato normalno i prirodno, kao i do sada.
Radite stvari zajedno – večerajte, gledajte film
Neki psiholozi tvrde da veze na daljinu mogu da funkcionišu daleko bolje ako partnera, ma gde on bio, “uključimo” u svakodnevicu time što recimo uključimo video poziv dok spremamo ručak i ostavimo tako. Na taj način smo i mi i partner “na istom mestu” i to po nekoliko sati. Ruku na srce, to zvuči pomalo preterano i malo invanzivno (za one za koje nije, super, go for it, imate i podršku stručnjaka), ali jeste tačno da u situacijama kada smo daleko od dragih ljudi, i nemamo mogućnost da istrčimo na piće do našeg kafića, ili po take away klopu da pojedemo zajedno u parku pa svako na svoju stranu, treba smisliti način da ti mali rituali nastave da žive. Tako na primer Jeff Hancock, profesor komunikacije na Univerzitetu Stanford, kaže da je i pre karantina jednom nedeljno imao ritual koji podrazumeva Skype razgovor i čašu-dve viskija sa prijateljem koji živi na drugoj strani SAD. Uvedite svoj mimoza četvrtak, ili džin tonik popodne, jer ići sa nekim na ručak/večeru ili piće je daleko više od “jel’ sve okej?” poruke na Whatsappu. To znači da nam je stalo do tog odnosa, i da želimo da mu posvetimo vreme. Tako da, organizovati večere u troje, petoro, desetoro je super prilika da se ispričate sa omiljenim prijateljima. Čak i oni prijatelji sa najnakrcanijim rasporedom moraju da jedu, zar ne?
Koristite više aplikacija
Pustite mašti na volju. Od Zooma koji se inače koristi za konferencije ali (i to veliko ali) može da uključi do 100 ljudi što prakitično znači da možete da napravite mini žurku, do regularnih poziva, sve je vaše i sve može! Lauren Ashley Smith, voditeljka i spisateljica koja živi u Los Anđelesu je čak u upotrebu uvrstila i Google Hangout, ne bi li napravila subotnji happy hour sa najbližim prijateljima. Ispostavilo se da njih ima 57 i da je mini okupljanje pretvoreno u pravu malu trač partiju. A gde su tu Viber, Telegram, Facebook, Instagram, Twitter, Whatsapp, Skype, FaceTime i tako redom. Važno je samo da svo to silno ćaskanje obavljate van radnog vremena. Ono jeste neformalnije ovih dana, ali još uvek postoji i da biste zadržali kakav takav plan i organizaciju, neophodno je zadržati i ustaljen radni vremenski okvir (okej, maaalo fleksibilniji).
Provodite više vremena za svojim ukućanima
Možda zvuči čudno, jer s kim provodimo više vremena nego sa ljudima sa kojima živimo, ali to zapravo uopšte nije tačno. Ako uzmemo u obzir to da smo na poslovima minimum osam sati, plus idi, vrati se, ostani sa nekim na piću posle posla, idi u bioskop, svrati na izložbu, naše vreme sa ukućanima je veoma okrnjeno svim drugim sadržajima, baš zato što su uvek tu. Sada je vreme da zajedno radimo stvari koje inače ne radimo. Da duže i posvećenije razgovaramo, da zajedno kuvamo, spremamo kuću, pretresamo ormare i pakujemo stvari, gledamo filmove, listamo stare albume, igramo društvene igre, pravimo maske za lice i kosu, imamo porodični spa dan kod kuće… U prevodu, da radimo zajedno sve ono po čemu ćemo ovo vreme kasnije pamtiti kao lepo uprkos svemu.
