Robota Sophiu upoznali smo 2016. godine iako smo i pre toga zatvarali oči na pojavu sličnih tehnoloških demonstracija. Delovale su daleko i nemoguće dok najednom nisu počele da se nižu a „Black Mirror“ postao je realno (crno) ogledalo naše stvarnosti. U novom poretku koji je i dalje u nastajanju transformaciju doživljava i umetnost. Ljudska vrsta – od kada je izmislila umetnost – proizvela je nebrojeno slika, od kojih je kompanija OPENAI dobar deo unela u neuronsku mrežu veštačke inteligencije DALL-E. Ovaj AI sistem je obučen da stvori sopstvenu originalnu umetnost, u bilo kom stilu, prikazujući do detalja (skoro) sve što korisnik želi da vidi, na osnovu pisanih uputstava.
DALL-E je naučio odnos između slika i teksta i koristi proces koji se zove „difuzija“, a koji počinje sa uzorkom nasumičnih tačaka i postepeno menja taj obrazac prema slici kada prepozna određene aspekte iste. Sposoban je da generiše i rekreira slike u različitim stilovima, od fotorealističnih slika do emodžija – možete videti astronuta u svemiru u stilu Andy Worhola, u olovci ili nekoj trećoj varijanti. Ajfelovu kulu na mesecu, hobotnicu u vozu ili lisicu koja sedi u travi i gleda zalazak u stilu Moneta – upiti su raznorazni i dok je DALL-E pokazao široku lepezu veština, većina umetničkih dela svodi se na nadrealne i bizarne slike.
Ono čemu se osnivači nadaju jeste da će osnažiti ljude da se kreativno izraze, kao i da će nam ovaj sistem pomoći da razumemo kako AI sistem vidi i percepira naš svet, što je ključno za stvaranje veštačke inteligencije koja koristi čovečanstvu. „Postojalo je verovanje da je kreativnost ta duboko posebna, jedina ljudska stvar“, objasnio je Sam Altman, izvršni direktor OpenAI-a. „Možda to više nije tako tačno“, dodao je. Gledajući u ove slike, nema sumnje da je u pravu.
