Zašto volimo podkaste i mislimo da biste i vi trebali (i koje to naš tim preporučuje)

Francuska blogerka Garance Doré ovaj serijal započela je na Youtube-u, da bi nekoliko godina kasnije prešla u formu podkasta. Koncept je sledeći: u svakoj epizodi otkriva po jednu genijalnu ličnost iz kreativne industrije. Razgovor je spontan i otvoren, a svaku epizodu prati i tekst na njenom sajtu sa prelepim fotografijama.

Ne postoji jasno utvrđen raspored, a ni ja ne stižem da budem redovan slušalac, tako da je idealna situacija.

Oko sat vremena.

Umirujući razgovori su lagani za slušanje, a istovremno se iz njih mnogo toga može naučiti.

Pošto smestim decu na spavanje nastupa moje vreme, pustim epizodu i uživam.

O čemu se tu zapravo radi: podkast u fokus stavlja uspešne žene kojima je bilo potrebno malo vremena da pronađu svoj istinski poziv i koje su uspeh i slavu stekle posle promene zanimanja.

Nova epizoda izlazi svakog ponedeljka.

Do sat vremena.

Vodi ga jedna od osnivačica sajta Who What Wear Hillary Kerr, koja je tokom svoje „prve karijere“ radila kao jedan od urednika u magazinu Elle, dok je sada uspešna internet preduzetnica. Uticaj prethodnog iskustva je očigledan, njena pitanja su smislena i pronicljiva i od svojih sjajnih sagovornica lako dobije odgovore koji umeju da budu vrlo inspirativni. Gošće su najčešće iz modne, dizajn i industrije lepote, a radi se o ženama kao što su: Aimee Song, Anastasia Soare, Tamara Mellon, Eva Chen…

Tokom lenjih dana kod kuće, širom otvoreni prozori, komad lubenice, pogled u plafon i fokus na te odlične zvučne priče.

O svemu! Nema određene teme, priča se o svemu pod suncem nebeskim: od zmija preko izbeglica, umetničkog klizanja i rata u Jemenu, do Erin Brochovich.

Nedeljno.

Zavisi od gosta i teme, između 40 i 60 minuta.

JVN je potpuni bog. Potpuni! Čak iako je little too much za moj ukus to ne znači da je manje bog. Nisam propuštao nijednu epizodu njegove YouTube emisije Gay of Thrones, tako da je ovaj podkast bio samo logičan nastavak divljenja njegovoj hrabrosti, humoru i visprenosti.

Veteran svetske YouTube scene, Jenna Marbles, zajedno sa svojom srodnom dušom, Julienom (…i psima) diskutuje razne životne teme, komentariše aktuelna dešavanja i drame, a ponekad jednostavno kulira uz gluten free mukbang.

Epizode izlaze svakog ponedeljka.

40 – 60 minuta.

Zato što su opušteni i “obični”, ne foliraju se i prosto dobijete taj osećaj kao da ste se odjednom našli u društvu kul ljudi sa kojima biste mogli da pričate i filozofirate satima o ozbiljnim, a i najbanalnijim temama. Pratim ih, naravno, preko YouTube-a, jer tako mogu da bacim pogled kada krenu da se izmotavaju (uglavnom su to interne fore koje ćete već posle jedne epizode prihvatiti kao da ih pratite godinama – “It’s Aries season!”).

Uglavnom ih slušam dok radim od kuće ili kada pronađem vreme da igram video igrice koje nisu toliko usredsređene na priču koju moram fokusirano da pratim, pa nije problem da podelim pažnju.

To se i ja nekada pitam. Amber Khan sam otkrila nekom čudnom prilikom pre recimo dve godine, ali ne njen podkast nego mesečni tarot vodič (The Quietest Revolution) za astrološke znakove. I oduvala me je. Prepliće filozofiju, astrologiju, tarot, religiju, I ching, elemente, prirodu i slušati je jednom mesečno nema nikakve veze sa astrološkim proricanjem koliko sa balansiranjem i pročišćenjem misli i ega. Podkast je isto to samo još bolje.

Nepovezano. Nekada 20 dana ništa, nekada dva dana zaredom.

Jednako promenljivo, ali u principu malo je epizoda ispod sat vremena i preko dva i po. Dakle, ubosti prstom negde između 55 i 150 minuta.

Zato što jeste deo tihe revolucije i prepametno kombinuje spiritualnost, društvenu osvešćenost i pop kulturne reference.

Kada mi treba nešto a ne znam šta. Kada kuvam. Kada ne mogu da odlučim da li mi se gleda film, čita knjiga, ili sluša muzika.

Katie Thistleton i Dr Radha iz epizode u epizodu obrađuju teme i pitanja koja kako sami kažu “ne želite da imate u svom Google pretraživaču”.

U principu jednom nedeljno.

U proseku pola sata.

Zato što dokazuju da priča o ozbiljnim temama ne mora da bude dosadna. Pokreću teme o kojima bismo svi trebali da pričamo mnogo češće: od psiholoških trauma, preko pitanja identiteta i etniciteta do savremenih društvenih fenomena, uz šaljiv ali krajnje ozbiljan pristup. Razbijaju tabue i predrasude, dele iskustva, zabavni su i iskreni i drže mi pažnju, što je prilično teško.

Insajderi, insajderi, insajderi. Devojke koje stoje iza njega, Camille Charrière i Monica Ainley, znaju kako da odaberu teme i kako da dođu do ljudi čije mišljenje na te teme mi je važno. Za neke sam prvi put i čula kod njih. Ovo nije prava modna komercijala, koliko god da su uspešne i nevezano za sponzorstva koja nekad imaju. Njih dve se javljaju onda kada imaju zašto. I uvek su zabavne.

Upravo o tome govorim. Njihov podkast ima samo dve sezone, a počeo je pre tri godine. Dakle – kvalitet iznad kvantiteta. Ne možete računati da ćete istog dana u nedelji, u isto vreme, svake nedelje moći da računate na njih. Ali zato kada se oglase, to je lavina inspiracije. U poslednjoj epizodi, gošća im je Tallulah Harlech. Zvuči poznato?

Uglavnom između 40 i 50 minuta.

Zato što imam osećaj da je suštinski neisfoliran. To što se u njemu pojavljuju insajderi, ne znači da su teme uštogljene ili preterano modno filozofske. Naprotiv, idu od toga šta muškarci stvarno misle o onome što nosimo do toga šta je power dressing danas. Ali uvek sa nekom posebnom začkoljicom. Pored toga, podseća me na radio dok je još bio dobar.

Kada sam raspoložena. Kao što one nemaju striktna pravila za objavljivanje, tako nemam ni ja za slušanje. Ipak, to je uglavnom uveče, kad mi niko ne smeta.

Sličan nemam, ostali influenseri mi se čini da često robuju sopstvenom brendu. Volim Pardon My French ali ih ne bih nazvala sličnim. Volim i Show Your Work sa Lainey i Duanom, one su tračevi za inteligente (ne, ne patim od lažne skromnosti) i moj gulity pleasure ponekad.