Sećate se da smo mislili da nećemo više nikada moći među ljude? Naravno da se sećate, bilo je pre samo dve godine. Plašili smo se dodira najbližih, kamoli daha stranaca. Nismo smeli ni na ulicu, a koncertni prostori su među prvima dobili katanac. Mnogi ostaju zauvek zaključani, iako je ovo leto ličilo na neka ranija.
Nakon jednog odloženog i jednog „na mišiće“, EXIT je prošle godine izgledao kao njegova starija izdanja. Puklo me je u trenutku, na mestu gde sam najmanje očekivao, po sred EDM žurke, koliko je malo falilo da sve izgubimo.
Našao sam se na terasi iznad glavne bine na Petrovaradinu u trenutku kada je krenula „We Lost Dancing“ i nisam mogao da se suzdržim. Pala je i suza na tu eulogiju koju su Fred again.. i The Blessed Madonna napravili kombinujući privatan razgovor o tome da smo zdravo za gotovo uzimali slobodu koju dobijamo kada se zatvorimo u noćni klub ili koliko prija i leči kada se iz stomaka horski urla refren omiljene pesme. „We Lost Dancing“ postala je radijski i plesni hit, kao takav, verovatno sad većina peva stihove ne obazirući se na njihovo značenje. Mene su razneli prvi i svaki sledeći put, ali me i takvog izneli iz teškog perioda. Posebno zbog poslednjih koji optimistično najavljuju nadolazeći period.
We gon' make it through! What comes next… Will be… Marvellous!Marea (We Lost Dancing)
Koliko smo se uželeli jedni drugih, prilično je merljivo. 461 milion je Beyoncé obrnula na aktuelnoj turneji! Ova informacija je juče objavljena kao rekord za jednu ženu, premda je sigurno da će uskoro biti dupliran. Taylor Swift je na putu da sledeće godine prebaci milijardu dolara u prodaji karata za Era’s Tour! Grubog poređenja radi, Stonsi su toliko karata prodali, ali u pedeset godina karijere.
Ovo ne znači da sve turneje uspevaju, ali pokazuje da ljudi žele među druge ljude. Weeknd je na koncertima u Londonu nedavno okupio 160.000 fanova, dok je 81.000 obožavalaca pevalo „Shape of You“ u Sijetlu na spektaklu Eda Sheerana. Sa druge strane „manji“ izvođači sve češće odustaju od turneja ili prave rasprodaje, pošto ne mogu da prodaju ni parter arene, kamoli stadiona. Strimovi i prodaja takođe potvrđuju da su Taylor ili Ed najveći trenutno, ali teško je opravdati koliko su njihovi nastupi megapopularni. Turneja je postala fenomen, guta kulturu pred sobom, ti koncerti su postali doživljaj za sebe, imati karte za njih je prestiž, jure se rekordi, važno je biti deo istorije. Što je veći događaj, oni koji na njega odlaze su manje mali.
Ide se tamo gde se zna da će biti mase. Zbog toga promoteri rado govore u procentima, da je prodato 98% kapaciteta poslednjeg kontigenta karata za bela sedišta u levom gornjem uglu partera. To požurivanje postalo je omiljeni alat, koji izgleda radi posao. Praksa je postala da se karte kupuju mesecima, nekad i godinama unapred. Premda, nije dovoljno dati veliki novac, već i dodatni napor da se ulaznica nađe i tako nagradi izvođač kojeg volite. Za uzvrat, osetiš malo prestiža i, još važnije, da pripadaš.
Iako smo svima usput kad turuju po Evropi, karavani velikih izvođača ne staju u Beograd. Razlog za to je, delom, to što nemamo odgovarajuće prostore za tehnički sve zahtevnije turneje, kao i zbog činjenice da naša ekonomija ne može da iznese cene karata koje tržište danas zahteva. Možda je i veći razlog činjenica da od devedesetih, pa na ovamo, sa kratkim prekidima, kod nas se neguje turbofolk. Svetske zvezde nisu toliko velike kod nas kao što vam se u vašem „bablu“ možda čini!
Britney hitove kod nas ćemo pre nego u mainstream smestiti u supkulturu, odnosno underground. Televizije i naši magazini, nećete videti da pričaju ili pišu o Doji Cat. Možete je čuti u dark room-u na kvir žurci.
Turbofolk je tema koju sam mislio da ćemo ostaviti u udžbenicima istorije, ali postaje sve očiglednije šta se neguje kroz naše medije, pa i kulturne ustanove, klubove, dvorane, stadione, te da uprkos Internetu i dostupnosti, mladi biraju prvo ponuđeno. Statistike pokazuju da neke velike zvezde ne bi prodale toliko karata koliko vam se iz čini kada pričate sa prijateljima. Dostupnost ne podrazumeva izloženost.
Ako izuzuzmeno nalet malih festivala, koji su neka naredna tema za sebe, koncerti kod nas postali su retkost. Situacija sa stranim je skoro kao tokom sankcija, sa tom razlikom da nam ne trebaju vize za odlazak u druge države. Tako se ta potreba kod pojedinaca smanjuje, što čini kolektivnu tražnju manjom. Nema velikih svetskih zvezda na posterima kada se šetate glavnim gradskim ulicama, ali se poslednjih godina ponovo oformila Jugoslavija, bar muzički. Domaći bendovi ponovo su makar u slušalicama! Pojavila se generacija čiji su roditelji ratovali, koja ne vidi zbog čega. Govorimo skoro istim jezikom, pa što ne bismo na njemu i pevali.
Za dve nedelje, Buč Kesidi sviraće svoje hitove, uz podršku cele regionalne scene. Njihov koncert biće odličan presek stanja novog novog talasa, ali i, sigurno, pokazatelj mlađim izvođačima ka čemu mogu da streme. Možda pustim suzu ponovo kad vidim pun stadion, a sigurno se preznojim kad budu svirali „Subotu“.
Gosti na koncertu Buč Kesidi na Tašmajdanu, 16. septembra, biće Pocket Palma, bend koji nosi titulu „Miss Congeniality regionalne scene“. Pojaviće se Bojana Vunturišević, ali i Džipsii čiji talenat cele godine razbija predrasude. Zoran i Luka najavili su još iznenađenja, a znajući da su u dobrim odnosima sa mnogo kolega, teško je i nagađati. Moj je savet da naučite tekst pesme „Ljeto već je gotovo“. Stavio sam je na sam kraj BURO. x Vojkan Bećir plejliste, uz sasvim novu od Kylie Minogue i H31R, uzbudljivi ženski duo koji u trenutku pisanja ima samo 379 slušalaca ovog meseca. Na listi su i ponovo udruženi Nelly Furtado, Justin Timberlake i Timbaland, noviteti i one na koje sam upirao prstom prošle nedelje. Uživajte u preslušavanju i obavezno je dodajte u svoj library jer se osvežava svakog petka uz novu temu kolumne!