Rečenica „Lako je tebi“, osim ako nije apsolutno lišena svih tragova otrovnih opaski i pripojena nekoj već razrađenoj intimnoj šali među dugogodišnjim prijateljima, pripada korpusu komentara koji se mogu čuti od ljudi za koje se ne može reći da su zadovoljni. Ni sobom ni svojim životom.
Znam da ćete reći kako nije bitno šta drugi misle. Okej. Ako nikada sa sobom niste poneli aranžman negativnih emocija koje vam je rođak sručio u tanjir na slavskom ručku – svaka čast – ovaj tekst je za vas čisto gubljenje vremena. Ako ste, ipak, u grupi ljudi koji bi voleli da se bolje razumemo, ne bi bilo loše da kroz naredne redove podcrtamo da se svako mišljenje broji i daje neki zbir.
Šta onda stoji iza znaka jednakosti?
Lako je reći
Nezadovoljni misle da su za nešto prikraćeni i da im je život nešto dužan. Nisu sigurni šta, ali ubeđeni su kako su žrtve neke preke sudbine. Što kaže komičar Srđan Dinčić, njima se pohvalite da ste posle dve decenije ostavili cigarete a oni vam kažu: „Au, sada ima da se ugojiiiišššš…“.
Večito im je neko drugi kriv. Ne plaćaju kartu u gradskom prevozu, „kradu“ wi-fi od komšije, ne radi im desni podizač za prozore u automobilu, ali su prvi u vrsti kada treba da se „pljune“ autobus koji kasni, internet provajder koji je skup, ili rupa na putu.
Iz nekog razloga, ne žele da pođu od sebe i svojih postupaka, što sigurno nije najlaganiji misaoni i praktični proces, niti svako od nas ima kapacitet za njega, ali mu je namena poprilično jasna: srediti vlastito dvorište.
Ne plaćaju kartu u gradskom prevozu, „kradu“ wi-fi od komšije, ne radi im desni podizač za prozore u automobilu, ali su prvi u vrsti kada treba da se „pljune“ autobus koji kasni, internet provajder koji je skup, ili rupa na putu
Imidž
Bilo bi zanimljivo videti kako bi se snašli da im se jedan dan dodeli odgovornost za to da reše problem na koji se žale. Ne kažem da među ljudima koji se žale nema predusretljivih i sposobnih, ali mi se čini da im je ipak lakše (i lepše) da kukaju.
A kukanje nije baš najplemenitiji način za izgradnju vlastitog „imidža“. Ako je uopšte način za bilo šta. Bio novčanik prazan ili pun – uvek se ponašaš galantno – tako smo slušali od roditelja i starijih.
Stvar je u stavu, mogućnosti su nešto drugo. Mogućnosti ne bi trebalo da progutaju samoefikasnost. Samoefikasnost se razlikuje od (lažnog) samopouzdanja i bazirana je na zbiru sposobnosti koje posedujemo. Kao i na proceni koliko uspešno i konkretno smo veštine i sposobnosti doveli u fazu dobrog funkcionisanja.
Znam da o ovome pišem lagano kao da biram jagode na pijaci. To i jeste poenta: malo rotirati ugao gledanja. Konfuziju ume da napravi činjenica da ako bacimo pogled unazad, na sve naše porodične, poslovne i prijateljske odnose, može se učiniti da je kukanje poželjna atmosfera. Ugao žrtve čini se kao dobar. Kao neki zaštitni znak našeg okruženja.
Možda ne bi bilo loše da obučemo dres sa drugačijim grbom.
Samoefikasnost se razlikuje od (lažnog) samopouzdanja i bazirana je na zbiru sposobnosti koje posedujemo
Giorgio Armani
„Tako ideš na posao?!?“, komentariše komšija kada me vidi u bermudama. Komšija, pritom, nije Giorgio Armani.
Nije analizirao prirodu mog posla, ali je ubeđen da mi je „lako“. Uveren je da svaki „pošten i vredan“ čovek na svoj posao odlazi obrijan, podšišan i u odelu. Pomislio sam da odem kod minera i kažem da mu je lako. „Šta, ti se tu igraš s eksplozivom, kao u igrici. Lako je tebi“.
Kao da su se bermude koje nosim desile mimo mog htenja ili truda da se bavim poslom koji ih toleriše. Kao da mi je deda bio vlasnik štamparije, otac pokretač najslušanije radio stanice, ujak začetnik marketiga na ovim prostorima, pa ja tako golonog i čupav idem samo da se pojavim na mestu gde sam nepobitna konstanta. Šta onda stoji iza znaka jednakosti?
Jedino što je lako jeste reći nekom da mu je lako. Sve ostalo traži napor u vidu razumevanja i još važnije – ljubavi. Dok ga ne uložimo, biram da sam onaj što mu je lako.
***Mišljenja izrečena u Kolumnama pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju stavove BURO.Srbija redakcije!
JOŠ BURO. KOLUMNI MOŽETE PRONAĆI OVDE.
