Ovog puta moram da bistrim nanovo sestrinstvo jer ga životom uživam i dozivam kao večni ideal ženskog spasenja.
Sestrinstvo kao nadnacionalna, nadverska, nadidentitetska, nadinstitucionalna kategorija.
Sestrinstvo kao nebeski ideal duhovno-političkog oslobođenja na silu podređenog bića.
Sećam se priča koje kruže i laži dele o ženskom životu u kom je žena ženi vuk. U tim se sećanjima uvek olako naljutim na svaku laž koja može i ne mora biti istina. Šta je istina zavisi i od toga ko je, kada, kome i zbog čega kazuje.
Lažem li ja ako kažem da su me žene u životu uvek podržavale?
Jesam li slagala ako kažem da mene i svega mog bez žena ne bi ni bilo?
Dok beležim redove svoje nove kolumne, u svojoj porodičnoj kući, u Baru, i spremam se za predstavljanje svog romana Jefimija, žena koja neće u Podgorici ovog ponedeljka glasno razmišljam o velikodušnom gostoprimstvu koje me olako zadesi kad god se nađem ođe — među svojima. Dok jesam i nisam ćutala na tuđe sujete, egomanijakalne nesigurnosti i tendeciozna ignorisanja mog političkog krila neretko sam se ipak ušuškavala u istinskim konekcijama sa ženama koje umeju da kazuju, dokazuju i ukazuju na ljubav i solidarnost. Da tih genijalnih žena nema kako bih i ja mogla poverovati u ideal ženske solidarnosti, kao u neminovnost ženskog održanja?
Svojim Molitvama nježnosti, lirikomna ijekavici, moja sestra iz otadžbine, pesnikinja i umetnica Jelena Božović, upravo me je i podsetila na istine koje se moraju kazivati uz obećanje da nikada ne smeju niti mogu postati laž. Jelena i ja smo se, za života, srele možda nekoliko puta. Susreti nam se vazda zbivaju u javnom prostoru, pred reflektorima i kamerama, ali bez ikakve uigrane melodije razgovora već na vrhuncu sestrinskog razumevanja koje ne dolazi s namerom no iz slučajnosti empirijskog razumevanja dve različite žene sasvim sličnih pogleda na svet. Možda je to tako jer tvoriteljke reči uvek mogu da se saslušaju, čuju i razumeju bez previše napora. Možda se ideal solidarnosti i ženskog spasenja baš i čuva u božanskim rečima onih koje te reči i tvore.
Ovo možda uvek pretpostavlja i da i ne, pa stoga i volim da svaka istina i stane u to možda koje ništa ne tvrdi već samo pretpostavlja iz srca. Pretpostavljanje je boginja mnogih rešenja nadasve bolnih nejednačina. Sa svih strana, iz svih perspektiva, iz svakog ugla, iz svačijih cipela valjalo bi polaziti od pretpostavki koje se kao i sve mogu ili ne mogu dokazati. U tim višedimenzionalnim polascima mimo sebe i van sebe kriju se istine nježnosti i molitve.
Kako da pretpostavljam i dokazujem sestrinsku ljubav, ukoliko je ne osećam?
Očito je ljubav prva i zadnja tačka ženskog prijateljstva. Ljubav kao pretpostavka slobode, pravde, jednakosti.
Jelena me je upravo i podsetila da svaka molitva jeste vrhunac nežnosti.
A šta je nežnost do ljubav koja vapi da se pokaže i dokaže u svakom trenutku svog postojanja?
Poezija kao sestrinski izraz ljubavi i slobode. Naše pretkinje su se i oslobađale rečima, pa makar i pod strahom svojih zabranjenih imena i pseudonima. Oslobađale smo se i oslobađamo se umetničkim kopljem. U našim borbama nigde nema tuđe prosute krvi. Ima samo Molitve nježnosti. To me je moja pesnikinja i naučila — da nježnost nije slabost no sablja junačka, od srca i duše skovana. U nježnosti se sakrio duševni spas.
U molitvama je očito zapisana sva nežnost prema čoveku.
Nego, kako da čitamo nežnosti u patrijarhatu? Je li ona naša snaga ili slabost?
Eh, kao da išta jako može biti bez jačine molitvene nežnosti.
Gdje ćeš nejaka među ljude?, upitala me je pesnikinja Božović svojom poemom, i naćerala da se ne dam i ne predam sebi nejakoj, već da uz sestrinsku ljubav i melodiju najiskrenije kršne ženske lirike pođem smelo u svoj svet moći, snage i izdržljivosti, uz napomenu da sve dok me ljubav prati neće biti izdaje, laži i mene nejake sa sobom i međ ljudima.
Hvala ti, sestro pesnikinjo, na Molitvama nježnosti koje me opominju na ljubav i slobodu mog urođenog bića koje je neopisivo snažno baš zato što je neizmerno nežno.
Hvala poetskom sestrinstvu na večnoj snazi i izdržljivosti.
Blago onim ljudima koje pesnikinje vole.
Oni nikad ne umiru.
