5 scena idealnog scenarija verovatno ne postoje. Kao što ne postoji ni jedna, ni desetine, ni hiljade njih, jer se nikada nismo dogovorili šta je idealno. U vezi sa tim bi, zapravo, bilo izuzetno teško postići bilo kakav konsenzus. Moje idealno nije tvoje; i obratno.
Ipak, očigledno je da internet voli kada je ponuda instant filosofija golema. One su kompresovane u efektne rečenice, pitke i zavodljive.
Asortiman digitalnih mudrolija je toliki da ga ne bi uspeo zaobići ni Nikola Karabatić (najbolji svetski rukometaš, Francuz srpskog porekla, koji uvek ima „idealno“ rešenje za protivnički bedem odbrane).
Zbog toga ću, vrlo svesno, da upadnem u ovu klopku i podlegnem trendu. Za velike brojke ne važe isti zakoni kao za male. Evo 5 SCENA idealnog SCENARIJA za čoveka koje ne postoje.
SCENA PRVA – Čovek koji gleda kroz prozor
Ovaj čovek je uspeo da uradi nešto veliko i važno. Stvari koje su vitlale u haosu, postavio je na svoje mesto. Zbog toga se osetio snažnim, pravičnim i hrabrim.
Baš u tom momentu, kada ga svi poštuju a devojka se srećna razliva pored njega, on je pogledao kroz prozor. Potrudio se da zapamti taj prizor. To je bio njegov dom. Bio je svestan da neće uvek biti kod kuće, ali je znao gde mora da se vrati.
SCENA DRUGA – Čovek kojeg ne vide
Čoveku je pauk odneo automobil i on je nastavio da hoda i nikada se više nije zaustavio jer je otkrio slobodu.
Jedan je sam sebi pripremao jednostavan doručak, ali mu je nož ispao na pod i počeo je da jede rukama, shvativši da jedino nenaoružan može da uživa.
Jedan je pod tušem tako gromko zapevao da je popucao led na svim srcima u krugu od pet kilometara.
Jedan se zaljubio i, evo ga, i danas voli.Mnogo dobrih ljudi živi, hoda i voli unaokolo, a da ih mi uopšte ne primećujemo.
SCENA TREĆA – Čovek koji gleda u vitrinu
Čovek sedi, gleda u vitrinu braon boje i zamišlja da je plavi frižider. To radi jer je više puta čuo i pročitao da pozitivne misli mogu da poboljšaju život. Snagom pozitivnih misli, žutu vitrinu koju ne voli, pokušava da pretvori u plavi frižider. Najpre jer obožava plavu boju, a potom i zato što je frižider naprava u kojoj se čuva i hladi pivo.
Uveren u to da od svojih snova na treba da odustane, gledajući u vitrinu, čovek intenzivno razmišlja o plavom frižideru.
Međutim, vitrina pred njim i dalje je odlučno bila žuta. Otvorio ju je i gurnuo ruku unutra da vidi da li hladi. Ne hladi.
Čovek shvata da vitrini u stvari odlično stoji žuta boja i prikuplja snagu da prihvati ono što ne može da se promeni.
Pozitivna je misao koja pronalazi lepo u onome što jeste.
SCENA ČETVRTA – Čovek koji se izgubio
Čovek je zamenio sreću za uspeh, postojati je pomešao sa imati, pobediti sa pobediti nekog… I izgubio se, baulja po ulici.
Kako još uvek nije napravljen GPS za sreću, koji bi mu rekao za koliko metara treba da skrene ulevo i dođe do svog odredišta, čovek ne zna šta da radi.
Kada bi taj GPS i postojao, verovatno bi mu rekao: Za… pet… dana… napravite… polukružno… i… vratite se… na… početak…
SCENA PETA – Čovek koji je srećan
Ovaj čovek je prestao da gleda svoj odraz u tuđim očima i počeo da gleda tuđe oči. U nekima od njih krije se i njegova sreća. Shvatio je da je mnogo lepši čovek koji voli nego čovek koji je voljen.
Jednog jutra, ustao je dok se još nije razdanilo i bacio pogled na proplanak. Tamo je video kako se silno kamenje koje je do juče nosio u svojim rukama, pretvorilo u decu koja trče po vlažnoj travi, razdragano uzvikujući njegovo ime.
KRAJ!
Ostale RealNO kolumne od Stefana Tošovića potražite OVDE.