Alexander Payne, američki reditelj, scenarista i producent, gost je 30. Sarajevo Film Festivala, gde je nagrađen Počasnim Srcem Sarajeva, za izuzetan doprinos filmskom stvaralaštvu, održao je Masterclass i bio učesnik programa „Na kafi sa…“, gde smo imali priliku da ga čujemo uživo i postavimo mu pitanje. Reditelj čiji se ostvarenja fokusiraju na društvene i ljudske odnose, često kroz crni humor, rođen je 1961. godine u Omahi, Nebraska (unuk je grčkih imigranata), a njegovi filmovi uglavnom istražuju američki srednji zapad. Nema ih mnogo – u čitavoj karijeri samo osam, ali ima dva Oskara – oba za najbolji adaptirani scenario. Za prestižnu nagradu koju dodeljuje Američka filmska akademija, bio je nominovin 24 puta. Na SFF-u je prikazan njegov film iz 2004, Sideways, koji je, baveći se ljubavlju, prijateljstvom i vinom, značajno uticao na popularnost pino noira u SAD. Poznat po pričama o običnim ljudima i svakodnevnim situacijama, odbio je nekoliko ponuda da režira visokobudžetne akcione filmove i blockbustere, jer se više interesuje za ljudsku prirodu, kojom se bavi na suptilan način.
– Kada sam došao prvi put ovde, pre 19 godina, bilo je to deceniju i nešto posle rata na ovim prostorima i u ovom gradu. I ono što sam mislio tada, mislim i sada – koliko je moćno, snažno, kad napravite nešto ovako lepo iz očaja. Svi koje znam, a da su bili su ovde, svojataju Sarajevo, osećaju ga svojim gradom. Dirnulo me je to što sam sinoć dobio nagradu i što sam se vratio ovde treći put, ispričao je na početku programa Na kafi sa…, Alexander Payne.
Priču o filmu započeo je ostvaranjem Stranputice (Sideways) za koji kaže da je sam Bog želeo da film bude snimljen.
– Najdraže od svega mi je što ljudi i danas, nakon 20 godina, još uvek gledaju taj film. Hvala svima na interesu za dobar film. Ima mnogo divnih filmova, koji ne traju, ljudi ih danas ne gledaju. Tako da – hvala bogovima na tome. Mislim da je snimanje filma Sideways bilo moje najsrećnije iskustvo. Snimali smo u jesen, po suncu, za vreme žetve, i činilo mi se kao da sam Bog hoće da ga snimimo. Ako nam je trebalo sunce, imali smo ga, a ako nam je bila potrebna kiša, pala je. Pili smo vino uveče, smejali se, i čini mi se da se to i vidi na platnu.
Payne i dalje gleda samo stare filmove
U Stranputicama igra Paul Giamati, koji ima glavnu ulogu u poslednjem Payneovom filmu The Holdovers (Bartonova akademija), pa se postavlja logično pitanje – da li je on jedan od rediteljevih omiljenih glumaca.
– Nisam njega imao na umu kad sam pisao scenarija za filmove, nikad ne razmišljam o glumcima unapred, bar ne o živim glumcima. Giamatija sam upoznao na audiciji za ulogu, i opčinila me je njegova prirodnost. Mada, moram priznati da njega jesam imao na umu kad sam snimao Bartonovu akademiju – među nama postoji ta neka povezanost i mogu samo da ga pogledam, a on zna šta sam ja mislio i hteo.
Na pitanje o porukama svojih filmova se namrštio.
-Da želim da vam kažem poruku svog filma, napisao bih je na parčetu papira i predao bih vam je, rekao je Kurosawa.
Iako je po filmu Sideways najpoznatiji, publiku je trenutno najviše zanimalo sve u vezi sa filmom The Holdovers. A pitanje koje mu je u vezi s tim bilo postavljeno, odnosilo se na estetiku ostvarenja – sve izgleda kao u sedamdesetim godinama.
– Bartonova akademija ima estetiku fllma iz sedamdesetih, to je rađeno s namerom. Sedamdesetih sam bio tinejdžer i zahvaljujući filmovima iz tog doba poželeo sam da se bavim ovim poslom. Tada smo imali trend pravljenja filmova koji su bliže realnosti nego eskapizmu, gde filmske zvezde izgledaju kao stvarni ljudi, a ne kao ove danas – filmske zvezde koje vežbaju, skidaju košulje ili majice da bi se videlo njihovo savršeno telo. To je tako glupo i ne mogu da se povežem sa tim. Pa zamislite da su to radili Marchelo Mastoriani ili James Stewart?! Volim stare filmove, filmove sa tim starim glumcima i verujem da će se takvi naslovi jednoga dana vratiti, rekao je Payne i otkrio da uglavnom gleda stare filmove, a da su mu omiljene kinematografije italijanska i japanska.
Mi smo ga pitali da li je svestan da je snimio novi božićni klasik i da li je srećan zbog toga.
-Veoma sam uzbuđen! Jako je teško snimiti film, jako je teško napraviti dobar film, pa naći ljude koji će biti podjednako entuzijastični kao vi sa njegovom distribucijom, i naposletku – jako je teško napraviti dobar film koji će ljudi nastaviti da gledaju. Dobar je osećaj znati to.
Logičan nastavak bio je pitati ga kako se onda oseća u vezi sa tolikim nominacijama za Oskara i dva Oskara koja je osvojio.
– Oskari nisu uticali na mene, već na to kako me drugi ljudi vide. Kad god me negde predstavljaju uvek napomenu da sam dvostruki Oskarovac, to me valjda prati, rekao je Alexandre Payne koga ćemo u narednim godinama sigurno sretati na Sarajevo Film Festivalu.
Buro. Srbija ove godine donosi ekskluzivne priče sa 30. Sarajevo Film Festivala, uz podršku partnera L’Oreal Paris i Grand kafa.
Fotografije: sff.ba/Sarajevo Film Festival