Njujork 80-ih i jedno prijateljstvo koje je promenilo sve(t): Kako su se družili Andy Warhol i Keith Haring

autor Isidora Mitri
andy warhol keith haring

Svaka priča o Njujorku osamdesetih počinje isto – you just had to be there. A onda, sve što usledi nakon toga, prepričavanje istinitih i izmaštanih trenutaka, samo su skromni pokušaj da se dočara stanje duha i umetnički entuzijazam koji su u tom periodu oblikovali sve(t). Izložba Andy Warhol & Keith Haring. Party of Life, trenutno postavljena u Muzeju Brandhorst u Minhenu, jedan je od tih pokušaja.

Beše jednom jedan studio

Warhol i Haring, uprkos generacijskoj razlici od trideset godina, sporazumevali su se zajedničkom jezikom umetnosti. Warhol, tada već referentna figura pop arta, postao je mentor mlađem Haringu, koji je revolucionarno uveo grafite na stanice metroa i javne površine kao sredstvo izražavanja. Njujorška umetnička scena tih godina vrvela je kreativnošću i kontrastima – to je bio svet diska, hip-hopa, MTV-ja i grafita. Muzeji i galerije postali su epicentar društvenih preokreta, a noćni klubovi kao što je bio Studio 54 – epicentar novih umetničkih talasa.

khf FINAL
Andy Warhol i Keith Haring, nepoznat datum © Collection: Keith Haring Foundation, New York, NY

Na ulicama Njujorka, na putu izmeđih tih galerija i noćnih klubova, umetnički i politički angažman bili su izjednačeni. Strah od nuklearnog rata, epidemija AIDS-a, kao i pitanja identiteta i seksualne slobode – bili su elementi političkih kampanja u istoj meri u kojoj su bili deo Warholovih i Haringovih radova. Oba umetnika su vokalno, likovno i na sve druge načine u tom trenutku raspoložive, težili istom cilju – podizanju svesti o pravima i problemima koje su gej i queer osobe preživljavale u to vreme.

Keith Haring Andy Warhol New York City 1985
Keith Haring i Andy Warhol u bioskopu Palladium, 1985 © Nan Goldin, Courtesy Nan Goldin, New York

Rat protiv pristupačnost umetnosti

Warhol i Haring koristili su umetnički monopol za kritiku kapitalizma i konzumerizma – to ih je povezalo ideološki, stvaralački, prijateljski. Pa ipak, zajedno su i tonuli u taj isti svet kojem su se isprva opirali. Warhol je pokrenuo studio The Factory, ironično stvarajući umetnost tempom industrija koje je kritikovao. Haring je 1986. godine otvorio Pop Shop, prodavnicu u kojoj su se prodavale njegove slike i crteži po pristupačnim cenama. Filozofija obojice bila je da umetnost treba biti dostupna svima. Andy Warhol je šokirao tradicionalnu publiku opčinjenošću slavnima i repetitivnim motivima. Keith Haring je kroz jednostavne linije i simbole učinio nedopustivo – stvorio je univerzalno razumljiv umetnički jezik.

Warhol i Haring sarađivali su međusobno, ali i sa drugim umetnicima poput Jean-Michel Basquiata, Richarda Avedona i Madonne, ali i s drugim javnim ličnostima koje su bile uticajne, kako u umetnosti tako i u popularnoj kulturi. Njihov rad nastajao je na raskršću umetnosti, mode i muzike. Kulturni milje koji je inspirisao Warhola i Haringa predstavljao je univerzum prepun kontrasta: glamurozni svet diska suočavao se sa sve većim strahom od AIDS-a, a ideja kreativne slobode stajala je nasuprot realnosti društvenih ograničenja.

KHC 0041
Andy Warhol i Keith Haring, Bez naziva (Madonna: I’m Not Ashamed), 1985 © Collection: Keith Haring
Foundation, New York, NY

Prijateljstvo, umetnost – i još po nešto

Izložba Andy Warhol & Keith Haring. Party of Life, nazvana po Haringovim čuvenim rođendanskim žurkama, prva je institucionalna retrospektiva koja prikazuje zajednički opus dvojice umentika.

2024 1189 02
Foto: Elisabeth Greil, Bayerische Staatsgemäldesammlungen, Muzej Brandhorst, Minhen

Postavka prikazuje preko 130 radova koji svedoče o dubokom umetničkom, ali i ličnom prijateljstvu između Warhola i Haringa. Pored njihovih najpoznatijih dela, mogu se videti arhivske fotografije, posteri, pa čak i svakodnevni predmeti iz njihovih života. Kustoskinja Franciska Linhardt osmislila je postavku koja, istražujući tačke preseka na kojima su se susrela dvojica umetnika, zapravo zalazi u pitanja potrošačke kulture, queer identiteta i aktivizma.

You just have to be there – pre 26. januara 2025, do kada traje izložba.

2024 1172 053
Keith Haring, Crveni pas ispred Muzeja Brandhorst, 1987
Foto: Haydar Koyupinar, Bayerische Staatsgemäldesammlungen, Muzej Brandhorst, Minhen
2024 1208 15
Foto: Elisabeth Greil, Bayerische Staatsgemäldesammlungen, Muzej Brandhorst, Minhen