Jelenu Milićević ste možda prvi put upoznali u našem izboru umetnika iz regiona za “izložbu” “Nedostajanje” a možda (i vrlo verovatno) po crtežima i grafikama koje viđate na Instagramu. Pored grafike, koju je diplomirala i masterirala na FLU, bavi se crtežom, ali se najviše od svega i u svim tehnikama bavi životom. Svakodnevicom i njenim seciranjem, i svoj jednostavnosti i komplikovanosti emotivnih odnosa koju nosi i koje se naizmenično smenjuju. Red uplašenost, red ljubavi, red zabrinutosti pa na repeat. Njeni radovi su jednostavni i direktni, i baš zbog toga je tako lako prepoznati se, jer gotovo svaku od situacija i uhvaćenih trenutaka od kuvanja do zagrljaja poznajemo gotovo lično. “Volela bih da znam šta mi je”, “Ne mogu da te zadržim”, “Ne znam šta ću sad”, “Nisam spremna” su samo neki od omiljenih radova, i u pauzama između zavirivanja kroz prozor u dnevne i spavaće sobe njenih junaka pitali smo je da nam nacrta šta bi to volela da promeni kod sebe, i kada se oseća posebno srećnom.
Nikada neću naučiti…
Da ne odgovaram u afektu
Cigarete
Mrak
Simbolično, na Kolubari
Ilije i Žižua
Da trošim novac u „Znaku pitanja“ umesto da platim infostan i struju
Idem na planinu
Da slušam N1 sa Natašom
Masni avokado ili hercegovački nar
