Iako je na Fakultetu primenjenih umetnosti završio smer grafika i knjiga, lično interesovanje Nikole Radosavljevića usmereno je ka različitim grafičkim vizuelnim medijima. U poslednje vreme eksperimentiše i sa ambijentima, dok u slobodno istražuje različite percepcije taktilnih materijala. Formirajući kratke vizuelne narative, pokušava da zaključi „gde to svakodnevno grešimo u ophođenju prema sebi samima, pa nam ništa ne valja, ili da jednostavno potvrdi da nam stvarno ništa ne valja“.
U okviru Festivala umetnosti na ulici „Rekonstrukcija“, koji će se održavati od 6. do 8. septembra, Nikola će realizovati prostornu književnu instalaciju koja će obuhvatiti neobjavljene poetske radove Ivana Ergića, odabrane pesme Marka Tomaša i Maje Solar, kao i prozne minijature Bekima Sejranovića. Pre nego što prošetamo do instalacije koja će biti postavljena u Pančićevom parku na Dorćolu pitali smo Nikolu kako to najradije započinje dan i šta ga plaši.
Omiljeni zvuk
Mamin glas.
Nešto lekovito a retko.
Da se neke želje nikada neće ostvariti.
