U utorak, u Bioskopu Balkan biće otvorena izložba „Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju“. U fokusu ovog transmedijskog projekta je ličnost Mage Magazinović (1882-1968), reformatorke, teoretičarke umetničke igre, filozofkinje, aktivistkinje i feministkinje, koreografkinje, osnivačice Škole za ritmiku i plastiku.
Magin život, rad i aktivizam na ovoj izložbi biće interpretirani putem video i skulpturalnih instalacija, stvaranjem vizuelnog i zvučnog ambijenta u kom se odvija narativ o Magi, kao i performativnim segmentom i radionicom. Integrisanjem citata, fotografija i arhivske građe u vizuelne celine, ova izložba nastoji da uspostavi dijalog prošlosti i sadašnjosti, virtuelnog i stvarnog, trajnog i prolaznog, kao i da predstavi kulturni transfer Beograd-Berlin i Balkan -Evropa.
U prvoj polovini 20. veka u patrijarhalnoj Srbiji, Maga Magazinović se borila protiv konvencionalnih stereotipa o ženi i njenoj poziciji u društvu, zalažući se za slobodnu i emancipovanu ženu, kao i za značaj fizičke kulture za formiranje celovite ličnosti i njen odnos prema okruženju. U vremenu u kome je živela predstavljala je izuzetnu figuru po obrazovanju, koja se izdvajala svojim stavovima, vizijom i aktivnošću.
Prvi uspeh i prvi Magin korak u mnogim borbama za žensku ravnopravnost i modernizaciju Srbije desio se 1904. godine, kada je uspela da se izbori za prava žena na ravnopravno univerzitetsko obrazovanje, zahtevajući da se i devojkama omogući da diplomiraju na Filozofskom fakultetu umesto da samo fakultativno slušaju predavanja. Upisala je i Pravni fakultet, kao prva studentkinja ovog fakulteta, a nakon diplomiranja na Filozofskom fakultetu napustila je studije prava smatrajući da je „otvorila vrata Pravnog fakulteta ženama“ i time ispunila svoju misiju. Osnovala je i Klub studentkinja koje su aktivno prevodile filozofske tekstove poznatih feministkinja i socijalistkinja tog vremena, između ostalih i Klare Cetkin.
Pored osvajanja prava na redovno univerzitetsko obrazovanje devojaka, pionirski je krčila put i na drugim poljima – dobijala je poslove u kojima je bila prva žena na tim radnim mestima (prva žena novinarstva u tada tek osnovanoj Politici i prva bibliotekarka u Srbiji). Aktivno se bavila prevodilačkim radom i prevodila Maksima Gorkog, Henrika Sjenkjeviča i druge pisce, uglavnom za potrebe Narodnog pozorišta.
Prelomna godina za profesionalni razvoj Mage Magazinović bila je 1909. kada je otputovala u Minhen sa namerom da doktorira. Tamo svoja interesovanja usmerava ka teatru i plesu. Pohađa različite kurseve glume i plesa, poput škole Maksa Rajnharta, velikog reformatora pozorišta 20. veka, i baletske škole Isidore Dankan. Shvata da njen izraz nije klasično pozorište, već moderan, slobodan ples. Po povratku u Srbiju, 1913. godine, u Balkanskom ratu, Maga postaje dobrovoljna bolničarka. O paklu ratnih bolnica pisala je kasnije u svojoj autobiografiji „Moj život“.
Vrativši se u Beograd, osnovala je školu za ritmičku gimnastiku, koja će postojati narednih 35 godina i izvesti na put veliki broj plesačica. Postavila je i niz koreografija i koncerata.
Ne propustite ovu izložbu i više saznajte o Magi. U okviru pratećeg programa biće priređene i radionice plesa.
