Kada predmeti i sećanja progovore: kako zapravo zvuči izložba „Sloboda je za nas san“
O zatočeništvu, stradanju i otporu
Povezano
Hoće li sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj?
Kako zapravo zvuči izložba „Sloboda je za nas san“? Zvuči tiho, ponekad gotovo skriveno, ali istovremeno i zaglušujuće snažno. Zvuči kao eho neispričanih priča i prekinutih života. Nova izložba „Sloboda je za nas san” u Muzeju Jugoslavije nije samo vizuelno iskustvo, ona se sluša i oseća.
Umesto klasičnih istorijskih narativa, ova postavka oživljava one koji nisu više sa nama, daje ton autentičnim pismima iz logora, svedočanstvima i ilustruje fragmente biografija upravo kroz zvuk i glas.
Fokusirajući se na lične predmete nastale u najsurovijim uslovima, izložba briše granicu između posmatrača i prošlosti, pretvarajući prostor u intimno mesto gde opipljivi predmeti i diskretne audio-intervencije daju savršen odgovor na pitanje kako umetnost, preživljavanje i otpor govore u jedan glas.
Materijalni tragovi i neispričane biografije
Izložba predstavlja pokušaj da se ukaže na presudan značaj predmeta Muzeja Jugoslavije nastalih u logorima, uključujući artefakte izrađene u vojnim zarobljeničkim logorima, ali i umetnička dela nastala u posleratnom periodu koja tematizuju nacističke logore.
Težište je potpuno premešteno s makroistorijske reprezentacije logora na mikroistorijske, materijalne i biografske tragove pojedinačnih iskustava.
Crteži, rukotvorine, odevni fragmenti, lični dokumenti i zapisi, posreduju svakodnevicu zatočenih i čuvaju materijalne tragove njihovih iskustava. Ovi materijalni nosioci prekinutih biografija svoju pravu dokumentarnu snagu crpe iz fragmentarnosti, odnosno iz činjenice da čuvaju tragove života koji se ne mogu rekonstruisati u celinu.
Komad tkanine, crtež ili rukotvorina postaju polazišta za razumevanje malih, ali presudnih strategija preživljavanja, načina na koje su ljudi nastojali da sačuvaju identitet, ritam dana ili osećaj smisla unutar logorskog režima nasilja.
Materijalni ostaci na izložbi ne nude završenu priču, nego posetiocu omogućuju susret s krhkim, ali trajnim obrisima života koji su prekinuti nasiljem, dozvoljavajući mu da se zaustavi i bude pažljivo prisutan uz one koji više ne mogu govoriti.
Prostor u kom istorija dobija glas
Savremene umetničke prakse dodatno produbljuju ovaj pristup. Performativni segment izložbe razvijen je kao zvučna i izvođačka instalacija zasnovana na autentičnim dokumentima, pre svega na prepisci logoraša, svedočenjima i fragmentima zapisa.
Umesto klasične naracije, ovaj deo funkcioniše kroz tekstualne fragmente koji se u prostoru pojavljuju kao diskretne zvučne intervencije, tihe, ponekad gotovo skrivene, one zahtevaju punu pažnju i prisustvo posetilaca.
Na taj način, ovi fragmenti „ozvučavaju” predmete, dopunjuju ih ili rekonstruišu situacije koje nisu sačuvane u arhivu, čime izložbeni prostor postaje mesto susreta sa glasovima koji više ne postoje. Kroz glas, zvuk i ritam izgovorenog teksta, svedočanstva izlaze iz arhivskog okvira i postaju iskustvo koje se ne samo čita, već i neposredno doživljava.
Polazište ovog segmenta je činjenica da su u logorskim uslovima usmene i izvođačke prakse, poput recitovanja, pevanja i pripovedanja, bile način očuvanja identiteta i oblik otpora
Zato višekanalna zvučna instalacija pomera fokus sa gledanja na slušanje i prisustvo, uvodeći posetioca u neposrednije, lično iskustvo susreta sa prošlošću.
Koncept i režiju potpisuje Bojan Đorđev, dok je izvedbeni tekst oblikovao Arsenije Štimac. Dizajn zvuka razvija Bojan Palikuća, u izvedbi Sanje Marković i Mladena Vukovića, uz vokalni trening Marije Balubdžić i kostim Maje Mirković. Produkciju potpisuje Dragana Jovović. Zvučna instalacija je aktivna sve vreme trajanja izložbe (čija su se prva živa izvođenja odigrala 9. maja i 2. juna).
Univerzalna poruka otpora
U prostornom smislu, izložba obuhvata stvaralaštvo na teritoriji Jugoslavije i stvaralaštvo Jugoslovena koji su se nalazili u logorima i zarobljeništvu van tih granica.
Njena osnovna želja je da pokaže da je otpor uvek moguć, da svako može da reaguje na svoj način i u okviru svojih mogućnosti.
Uloga Muzeja ostaje da pokaže istorijske primere otpora kao snažnu motivaciju za neki novi otpor nepravdama kojima danas svedočimo
Autorska vođenja tokom leta i bogat jesenji program
Kako bi posetioce dublje uveli u ovu dirljivu priču, tokom leta će biti realizovana stručna autorska vođenja kroz izložbu:
- 13. juna – Kroz postavku vodi muzejska savetnica i istoričarka Veselinka Kastratović Ristić.
- 27. juna – Vođenje preuzima kustoskinja i istoričarka Dušica Stojanović.
Pored letnjih aktivnosti, Muzej Jugoslavije priprema i izuzetno važan program koji će uslediti nakon završetka letnje sezone. Posetioce na jesen očekuje:
- Sledeće izvođenje performansa „U potpisu, nezaboravljeni”.
- Izvođenje predstave Teatra mladih „Mišolovka“ i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog pod nazivom „Cuca i Bogdan. Neizrečeno.”
- Bogat govorni program: Ciklus od 4 stručna razgovora koji će okupiti muzealce, istoričare, psihologe i književnike. U okviru ovih panela diskutovaće se o različitim načinima i brojnim izazovima reprezentacije logora u savremenom društvu.
Izložba se ne završava na predmetima, već se kroz zvuk i izvođenje produžava u iskustvo
Iako ovim tekstom nismo preneli zvuk, nadamo se da smo preneli želju za posetom ove izložbe!