Tužan ponedeljak za umetnički svet, a i svet uopšte, budući da je rano jutros stigla vest da je umetnik Frank Uwe Laysiepen, poznatiji kao Ulay, preminuo u Ljubljani. Ulay je možda najpoznatiji bio po svojim radovima koje je radio u saradnji sa Marinom Abramović ali je i van toga bio, i ostaće, upamćen kao jedan od najznačajnijih umetnika na svetskoj sceni. Pionir polaroid fotografije, jedan od začetnika umetnosti performansa, revolucionaran, slobodan, aktivista, provokator. Sa jedinstvenim umetničkim opusom, u kom je stalno povezivao fotografiju i konceptualnu umetnost, Ulay je uneo revoluciju. U ime svega što je ostavio za sobom, i svega što je bio, podsećamo se najznačajnijih trenutaka po kojima ćemo ga pamtiti.
Saradnja sa Marinom
Ulay i Marina Abramović su sasvim sigurno, jedan od onih umetničkih parova zbog kojih je reč „saradnja“ dobila novu dimenziju. Upoznali su se 1976. u Amsterdamu i 12 godina radili zajedno. Stvarali su ljubav, i umetnost, dramatično se rastali, da bi se još legendarnije ponovo sastali, od velike ljubavi došli do tužbi, nakon kojih su se ipak izmirili i nastavili da budu u dobrim odnosima. Dvojac koji je bio toliko blizak da su se dugo izjašnjavali kao “dvoglavo telo” i koji je tokom više od decenije zajedničkog rada, stvorio mnogo radova koji su ih oboje uspostavili kao zvezde performerskog neba. Među najznačajnijim su “Rest Energy” u kom drže napet luk sa strelom koja cilja u Marinino srce, i gde mikrofoni kojim su ozvučeni prenose otkucaje srca oboje koji su sve ubrzaniji iz minuta u minut. Iako traje samo 4 minuta i 10 sekundi, oboje su rekli da je za njih to trajalo kao večnost jer su strah i odgovornost činili da vreme stoji. Performans kao sinonim za kompletno poverenje i sigurnost u drugu stranu da se neće umoriti i “izdati”. Ili performans „AAA-AAA“ gde su svako u svom tempu proizvodili identičan zvuk, koji je počeo od jednake pozicije a u međuvremenu se pretvorio u takmičenje: ko će vrištati glasnije, jače i duže?
“The Lovers”
Rad koji je simbolično označio njihov raskid i rastanak. 1988. godine veza između Ulaya i Marine se i zvanično završila, i to je ovekovečeno možda i najpoznatijim od njihovih radova. “The Great Wall Walk” iliti “The Lovers” je prvobitno trebao da se realizuje 1980. godine ali kineske vlasti im nisu dale dozvolu da ga izvedu. Tada je bilo zamišljeno da se kada se susretnu venčaju. Ipak, 8 godina kasnije, njihov susret je označio finalni raskid. Krenuli su sa krajnjih tačaka Kineskog zida, sa Žutog mora i iz pustinje Gobi, da bi se nakon hiljada kilometara našli na sredini kako bi se oprostili. Iako smo svi svesni toga da je verovatno i mnogo dodatog narativa u toj priči, i da je više priča o priči, nego ona sama nemoguće je ne reagovati emotivno na ovaj rad.
“Berlin Afterimages”
Iako to mngi zaboravljaju, Ulay je stekao formalno obrazovanje kao fotograf, i radio je mahom polaroide po kojima je i postao poznat. Između 1968. i 1971. godine je čak radio i kao konsultant za Polaroid i stvorio veliki broj radova u tom periodu. Fotografiji se vratio nakon emotivnog i profesionalnog raskida sa Marinom, i njom se fokusirao na sumorne pozicije marginalizovanih pojedinaca u savremenom društvu, ispitujući probleme nacionalizma i njegovih simbola. Jedna od najznačajnijih serija radova bila je “Berlin Afterimages” koju je radio između 1994. i 1995. Ipak, iako je njegov rad prvenstveno vezan za fotografiju, ostao je uvek ostao je uvek povezan i sa performansom ili pitanjem “performativnog” u fotografiji i drugim medijima.
Susret Marine i Ulaya u MoMA-i
Svi smo složno plakali kada su se Ulay i Marina sreli, to jest kada je on seo ispred nje, tokom trajanja “The Artist is Present” 2012. godine. Ulay se pojavio kao jedan od stranaca sa kojima je Marina sedela, i delila trenutak tišine, i dok je do tada samo mirno gledala u svog “sagovornika” bez ikakave interakcije, kada se Ulay pojavio veoma je emotivno reagovala i pružila ruke ka njemu. Iako smo svi malo i pomislili da je možda u pitanju i dobar marketinški trik, i pitali se da li je Marina ipak znala da njen bivši partner dolazi, pa je sve bila iscenirana emocija, nekako zamisliti dvoje ljudi koji su toliko toga delili, toliko toga stvorili, kako se posle velikih krahova susreću opet, i opraštaju jedno drugom sve, je bajka u koju svi želimo da verujemo.
“Project Cancer”
Iako suštinski potresan, ujedno je i veoma snažan film o Ulayevoj borbi sa bolešću. Film koji ga prati tokom godinu dana: 2009. godine, Ulay se preselio u Ljubljanu i kada su počeli pregovori oko filma već mu je bio dijagnostikovan rak, pa su se samim tim i planovi oko filma promenili. Tako su prve scene snimljene u novembru 2011. godine na ljubljanskom institutu za onkologiju, gde je Ulay bio na hemoterapiji. Čim je bio bolje, odlučio je da poseti prijatelje širom sveta, a kamera ga je pratila na tim “oproštajnim” putevima: na premijeru Marininog filma, pa u Njujork, i konačno u “njegov” Amsterdam. Film je istovremeno i tužan, oproštajan i neverovatno hrabar i jak, jer je još jednom dokazao koliko je Ulay bio veliki umetnik, koji je i svoju bolest tretirao kao projekat. Najznačajniji i najveći koji je do tada imao, pa je tako film i dobio naziv “Projekat rak”, a scenario potpisuje Tevž Logar a režiju Damjan Kozole.
Ulayev opus je neverovatan, i verujemo da će Ulay fondacija osnovana u Ljubljani nastaviti da ga neguje, i podvlači važnost, jer je njegova smrt ostavila prostor koji će biti teško popuniti. Kao što je Marina jednom rekla: “Potrebno je mnogo vremena, možda čak i ceo život, da bi se Ulay shvatio” a verovatno će pravu razumevanje stvarno tek doći s vremenom.
* Retrospektiva Ulayevih radova se trenutno prikazuje u muzeju Stedelijk u Amsterdamu, do aprila.
