Ako neko voli da se poigrava smislom, besmislom, institucionalnom kritikom, pitanjem šta je umetnički rad, šta je umetnost i pomeranjem granica i fiksnosti tih odgovora, onda su to Italijani. Još od Manzonija, kao poznate figure istorije umetnosti koji je prodavao “Artist’s Shit” u najbukvalnijem smislu te reči, preko Cattelana koji uvek pronađe neki način da šokira javnost i kritiku, poslednji put prodajući bananu zalepljenu na zid do Salvatorea Garaua koji je nedavno prodao “nevidljivu skulpturu” aka ništa, za 15.000 evra.
Od kada se to dogodilo, nekoliko kritičara je izrazilo cinizam i sumnjičavost prema Garauovom radu rekavši da bi gotovo svako mogao da “uzme ništa” i nazove ga umetničkim delom. Pa, nije da se ima mnogo argumenata da nije tako ali jedan čovek se posebno slaže sa ovim izjavama i tvrdi da je zapravo on bio prvi koji je stvorio rad koji se bazira ni na čemu, da je “ništa” pretvorio u “nešto” nazvavši ga umetničkim delom i da želi da mu se oda priznanje za takav čin.
Taj čovek je umetnik performansa Tom Miller, živi na Floridi i kaže da je svoju prvu “nevidljivu skulpturu” instalirao na Bo Diddley Community Plaza, u Gejnzvilu još 2016. Kao dodatni argument, ima i video to i da dokaže. Rad prigodnog naziva “Ništa” je “komad” koji je nastajao pet dana slaganjem blokova vazduha i što je Miller zabeležio u kratkom filmu.
“Sve što mogu da kažem na ovu temu jeste da je “Ništa” za mene veoma važan rad”, rekao je Miller magazinu Artnet News. “Želim da dobijem priznanje za ono što sam uradio (posebno prebacivanje ideje o ničemu u skulpturalnu formu) a Gejnzvil na Foridi, a ne Italija, je mesto gde se „Ništa“ desilo prvo. Kada sam prvi put video Garauov rad pomislio sam “pa to je upravo moja ideja” i prosto želim priznanje za to. Kontaktirao sam ga, odbio je da komunicira i onda sam angažovao italijanskog advokata”. Iako možda sve ovo zvuči kao sasvim sulud tok misli, činjenica je da svi vole da im se prizna rad koji su uložili u nešto, čak i kad je to nešto ništa.
Finally, a law suit over something profoundly important! https://t.co/AjOR4wTg5o
— Tom Miller (@millerworks) June 29, 2021
I tako, Garau možda jeste zaradio dobar novac za svoj rad uzevši u obzir da je, ne želimo da budemo uvredljivi, ali u pitanju jedno prilično veliko ništa i da nije morao mnogo materijala, novca i vremena da ulaže u to. Kako stvari stoje smeši mu se tužba koja će imajući na umu kako to obično biva, verovatno odneti sa sobom veliki deo zarađene sume. Što bi se reklo you win-you lose, život u nekoliko reči. Međutim, pre toga što se zauzme ičija strana na temu ko se prvi setio ove „revolucionarne ideje“ možda je pravi trenutak da se prisetimo da je još pre pola veka i više Yves Klein “potpisivao nebo” prstom, i tako stvarao nevidljiv umetnički rad a nešto kasnije se bavio čak i “arhitetekturom vazduha” kao i da je Andy Warhol 1985. producirao i instalirao “nevidljivu skulpturu” i postavio je u klubu Area u centru Njujorka koja je trebala da pokaže odsustvo nečega što bi moglo da bude umetnost. Ukratko, nemojte se svađati, jer cela ova drama oko “ničega” kasni dobrih 30 do 50 godina da bi uopšte bila nešto posebno zanimljiva, a kamoli revolucionarna.