Baby Reindeer je sigurno jedna od najstrašnijih serija u ovoj godini. Da se razumemo, nije u pitanju ni horor ni triler. Može se načelno reći da koketira sa true crime žanrom, s obzirom na to da je istinita priča, blago dramatizovana za Netflixovu produkciju. Baby Reindeer je pre svega crna komedija i dolazi od komičara Richarda Gadda koji je napisao i režirao mini seriju, ali tumači i glavnu ulogu (tj. sebe).
Glavna uloga pripada Donnyiju, komičaru/barmenu u posebno konfuznom periodu svog života, koji upoznaje Marthu, neobičnu, naizgled radosnu ženu koja počinje da ga uhoda. Na površini je jedna klasična stalker priča. Ipak, dosta toga stoji ispod površine, počevši od toga što Donny i Martha dele neke ključne sličnosti. Oboje nemaju granice, a i te koje imaju forsiraju do ivice… u propast.
MY VERY OWN BABY REINDEER
Martha počinje da posećuje Donnyija u pabu, provodeći celu njegovu smenu za šankom, pričajući o svom životu, zasmejavajući ga i laskajući mu. Naziva ga “my baby reindeer”, mada nam nije potpuno jasno zašto. Zauzvrat, inicijalno iz empatije, Donny sa njom razgovara, koketira i ne naplaćuje joj pića, dovoljno suptilno da ne deluje zaista zainteresovan, ali i dovoljno izraženo da joj zadrži pažnju.
Njihova komunikacija se značajno komplikuje kada prelazi izvan konteksta lokala gde radi, te joj prihvata friend request na Faceboook-u, čak i nakon što čačkanjem po internetu saznaje da je odslužila zatvorsku kaznu za uhođenje i proganjanje. Dok se Danny svesno upušta u obostranu komunikaciju sa psihički nestabilnom osobom koja će se zasigurno završiti katastrofalno, postavlja se pitanje ko je ovde žrtva, a ko progonitelj. I da li je ovako toksična dinamika, koja naizgled deluje crno-belo, ikada zaista tako jednostavna.
Ego, otrovni poriv za samodestrukcijom, potreba za potvrdom – Gadd ogoljuje ljudsku tamu koju (manje ili više uspešno) potiskujemo. Poručuje nam da od nje ne možemo da pobegnemo, dok je ne isčupamo iz sebe, pogledamo i ispitamo.
O Marthi ne saznajemo previše, osim što možemo da zaključimo da je krhka ličnost kojoj je potrebna stručna pomoć. Dok njeno prisustvo proždire u svaki prašnjav ćošak njegovog života, Donny je po prvi put primoren da se suoči sa svojim mrakom, a o njemu saznajemo dosta toga, odakle potiče i kako ga kanališe, na šta ga je nateralo i dokle ga je dovelo.
LOŠI I DOBRI LIKOVI
Serija je adaptacija istoimene autobiografske one-man predstave o iskustvu zlostavljanja i proganjanja koji je Gadd proživeo tokom svojih dvadesetih. S obzirom da nije u pitanju komercijalno ostvarenje, zanimljivo je što je serija zauzela prvo mesto na Netflixovom Top 10 spisku čak tri nedelje za redom. Ovo ni malo nije serija za svakoga, niti cilja na univerzlnu publiku, a opet ju je pridobio. Zbog čega nam se Baby Reindeer zavukao pod kožu?
Nekada je izuzetno teško za gledati – neprijatno i zastrašujuće, intenzivnije od bilo kog horor filma koji sam odgledala poslednjih godina. Istovremeno je zaista smešno, fore su zlatne, humor je suptilan, sarkastičan i ciničan. Uz sve to, slojevito (i bolno sirovo) prikazuje posledice traume i zlostavljanja. Mogu samo da zamislim koliko je bilo bolno za Richarda Gadda da u ovoj ulozi ponovo proživi neke od najtežih trenutaka u svom životu.
Ipak, za to mu se možda i možemo zahvaliti, jer nema ko nije sebi postavio barem jedno neugodno pitanje dok su gledali Baby Reindeer. Šta ćemo sa svojim mrakom – da ga pogledamo, ispitamo, prihvatimo ili da mu se prepustimo?
