Braemsbibliotheek, biblioteka u Belgiji završena 1974. godine, u zenitu organske faze arhitekte Renaata Braema, danas se vraća u fokus. Prvo, kao nostalgični artefakt prošlosti, drugo kao odgovor na pitanja koja tek sada umemo pravilno da postavimo…
Braem je biblioteku zamislio kao produžetak prirodnih elemenata, a ne kao objekat koji nad njima dominira. Pod, ognjište, fontana i kupole simbolizuju četiri elementa: zemlju, vatru, vodu i vazduh, ali bez teatralnosti. Ovde ništa nije dekoracija radi estetike; sve ima funkciju, ritam i smisao.
U današnjem preopterećenom društvu fokusiranom samo na vizuelnim stimulansima, Braemsbibliotheek podseća na zaboravljenu vrednost arhitekture koja ima zadatak da poveže čoveka sa prirodnom, umetnošću i humanizmom, a ne nadvikuje se sa svima oko sebe. Dakle, imamo primer prostora koji ne traži da ga fotografišemo, već da u njemu ostanemo, uživamo, napunimo baterije, u ovom slučaju – čitamo.
Zanimljivo je da je ova biblioteka nastala u trenutku kada informacija još nije bila dostupna jednim klikom, ali je dizajnirana tako da odgovara i današnjoj potrebi da budemo konstantno umreženi. Deluje mirno, poziva na to da pronađemo štivo, fokusiramo se i eventualno vodimo sadržajne razgovore. Nema luks svetala, nema dizajna bez duše, sve odiše merom.
Održivost pre nego što je postala trend
Dok savremena arhitektura često naknadno „dodaje“ održivost kao koncept, Braem ju je ugradio u samu srž projekta. Korišćenje prirodne svetlosti, odnos prema mikroklimi i materijalima, kao i integracija objekta u okruženje, čine ovu biblioteku primerom održivog razmišljanja pre nego što je termin uopšte postojao u današnjem značenju.
Danas, kada se održivost često koristi kao marketinški alat, Braemsbibliotheek deluje radikalno pošten prema prirodi.
Biblioteka kao društveni, a ne samo kulturni prostor
Još jedan razlog njene aktuelnosti leži u ideji biblioteke kao mesta susreta. Ne spektakularnog, već svakodnevnog. Prostor ne nameće ponašanje, ali ga usmerava: ka sporijem tempu, pažljivijem slušanju, dubljem čitanju. Bez obzira na godinu kada je nastala, ova biblioteka deluje neverovatno moderno.
Možda je ključ upravo u tome što ova biblioteka ne pokušava da raznese arhitektonskim rešenjem, da bude večno moderna i Instagramična. Ne trudi se da se prilagodi trendovima, već ljudskoj potrebi za smislom, mirom i fokusom na knjige.
I da arhitektura iz 1974. može biti savremenija od mnogih zgrada koje tek treba da budu izgrađene.
Foto: Instagram