Nema milenijalca kojem se nije nasmešio brk na pomen da se na naše ekrane vraća omiljena brbljivica Bridget Jones. Kako pišu strani mediji, Renée Zellweger četvrti put reprizira ulogu koja joj je obeležila karijeru, snimanje počinje ovog proleća, a delimično se zna o čemu će biti.
Originalna Bridget (lik iz knjige) je „buckasta“, pomalo depresivna, uglavnom sama – barem je tako izgledalo u prvom filmu koji se pojavio 2001. godine, kada su postojali momenti sa kojima se ženska publika nije slagala u prikazu glavnog ženskog lika, ali i momenti koji su nas potpuno osvojili. Bridget je osvojila srca publike svojiim humorom i dovitljivošću, jer da nije – ne bismo s nestrpljenjem očekivali i gledali nastavke. No, hoće li nova Bridget moći toliko da puši, pije, razgovara o kilogramima i ljubavnim (ne)uspesima kao što je to radila ona u prvom delu?
Iako se mnoge kritike mogu uputiti poznatim rebootovima (poslednji je reboot Seks i grada, And Just Like That…) glavna kritika je da određeni šabloni iz starih filmova i serija (onih koji su snimani dvehiljaditih recimo) više nisu relevantni, te da su čak i potpuno nepogodni za oživljavanje. A opet, iako ih kritikujemo, ne može se poreći da su strašno gledani (kao što će biti slučaj i sa Bridget Jones). Zašto?
Život Carrie Bradshaw i njen krug elitnih prijateljica sa Menhetna ponovo je pratilo na stotine hiljada gledalaca (u jednom momentu And Just Like That… bila je najgledanija serija na HBO Max), a serija Gospodin i Gospođa Smit, bazirana na čuvenom filmu sa Bradom Pittom i Angelinom Jolie rangirana je među prvih pet serija na Amazon Primeu u momentu puštanja. Pa i Barbie, film koji nije toliko reboot koliko je ponovno brendiranje čitavog, multimilionskog franšiznog projekta, imao je ogromnu, zapravo najveću zaradu u 2023. Ove godine u centru medijske pažnje našla se predstava, ali i film, Mean Girls, najavljeno je da Đavo nosi Pradu dolazi na West End, te da Bridget Jones počinje sa snimanjem ovog proleća. Zašto ne možemo da se zasitimo starih serija i filmova koji su odeveni u novo ruho?
Ponovno oživljavanje klasičnih TV serija i filmova zalazi u duboko usađenu (psihološku) potrebu za nostalgijom, optimizmom, čak i zadovoljavanjem potreba našeg unutrašnjeg deteta. Kada se susretnemo sa poznatim likovima ili pričama iz naše prošlosti, neuralni putevi povezani sa nostalgijom se aktiviraju, izazivajući osećaje topline i udobnosti. U eri globalnih sukoba i ekonomske neizvesnosti, niko nam ne može zameriti što ponovo posećujemo priče iz jednostavnijih, stabilnijih vremena, priča Natasha Tiwari, psiholog i osnivač The Veda Group za američki Harper’s BAZAAR.
Bridget Jones kao stara prijateljica
Poznatost, sigurnost, udobnost – to su sve stvari koje tražimo od prijatelja ili partnera, a ne od TV serije, zar ne? Ali, postoji li osoba na svetu koja može da tvrdi da se nekad nije povezala sa junakom iz serije i da ga nije doživljavala kao deo porodice, kao prijateljicu, kao blisku osobu? To je još učestalije danas kada nas je tehnološki napredak doveo do toga da uglavnom gledamo u ekran, odnosno više nego u realne prijatelje oko sebe (tome je posebno doprinela pandemija virusa korona).
– Trend oživljavanja starih ostvarenja pokreće prirodnu žudnju za povezanošću. Kultne serije i filmovi, takođe, spajaju ljude svih uzrasta kroz deljene zajedničkih uspomena i kulturnih referenci. Osećaj jedinstva i kohezije koji dolazi s tim, povezuje ljude i zadovoljava osnovnu ljudsku potrebu za pripadnošću i zajedništvom, tvrdi Tiwari, koja smatra da likovi na ekranu, na neki način, postaju naši prijatelji koji nam pomažu da razvijamo veze u stvarnom svetu.
Ima još nečeg – u doba striminga, televizije su pod pritiskom da proizvode konstantan sadržaj, a niko nema toliko ljudskih resursa i budžeta da ispuni tu potrebu sa potpuno novim idejama, koje dolaze sa elementom rizika. Nedavna ekspanzija reboota motovosana je podjednako time, koliko i finansijskom dobiti – omiljeni likovi ili osnovna premisa imaju već gotovu i pouzdanu bazu fanova spremnu da ih gleda ponovo.
Fotografije: Pinterest
