Zašto je film „Challengers“ zaboravljen u nominacijama za Oskara

autor Božica Luković
challengers

„Challengers“ je bio jedan od najuzbudljivijih filmova 2024. godine, na tankoj granici između komercijalno uspešnog i umetnički vrednog osvarenja – ali u nominacijama za Oskara 2025. nije prepoznat kao takav. Zašto?

Film „Challengers“ režirao je Luca Guadagnino, najpoznatiji po „Call Me By Your Name“, a u glavnim ulogama su Zendaya, Mike Faist i Josh O’Connor kao trio teniskih profesionalaca uhvaćenih u strastveni ljubavni trougao.

Iza kamere su stajali i drugi značajni talenti, uključujući Trent Reznora i Atticusa Rossa koji su komponovali muziku, Sayombhu Mukdeeproma koji je radio na kinematografiji, kao i Justina Kuritzkesa koji je napisao scenario.

„Challengers“ je postigao ogroman uspeh, sa globalnom zaradom od 96,1 miliona dolara, što ga je učinilo uspešnijim od drugih velikih izdanja iz 2024. Ipak, kada su 23. januara objavljene nominacije za Oskara 2025, film je potpuno izostao sa svih mogućih kategorija, ne osvojivši nijednu nominaciju.

ZAŠTO SE „CHALLENGERS“ NE POJAVLJUJE U NOMINACIJAMA ZA OSKARA?

Postoji više kategorija u kojima je film mogao biti nominovan. Scenario Justina Kuritzkesa je pravo remek-delo, koje nas vodi kroz trodelni narativ i razvija međuljudske odnose u dve vremenski povezane linije, sa dijalozima koji se prebacuju napred-nazad kao loptica koja se servira i vraća.

Guadagnino je maestralno režirao prema tom scenariju, donoseći dinamiku u razmene dijaloga i napete mečeve. Josh O’Connor nas je apsolutno šarmirao u ulozi nestašnog, nesrećnog Patrika, koji se vraća u igru, ali u stvari pokušava da ponovo uspostavi vezu sa starim prijateljem i ženom koja je stala između njih.

Setimo se i muzike iz filma – tehno simfonije Reznora i Rossa koja pokreće akciju, na terenu i van njega. Po mišljenjima nekih kritičara, Guadagnino je trebalo da utiša muziku malo (jer prekriva dijalog u ključnim scenama), ali i dalje treba priznati da je u pitanju vrsta zarazne muzičke kompozicije, koja će sigurno ući na liste najboljih svih vremena. Zašto onda film nije dobio nijednu nominaciju za Oskara?

Možda je za to kriv tajming – jer je film „Challengers“ premijerno je prikazan još u aprilu. U poslednjim godinama, ustaljeno je mišljenje da filmovi iz perioda pre leta ne mogu konkurisati za nominacije. Takođe, došlo je do tačke gde Akademija, kao i industrija u celini, gleda na filmove u binarnim terminima. S jedne strane, imate art-house filmove — festivalska ostvarenja kao što je su „Anora“, „The Brutalist“ ili „Emilia Pérez“. S druge strane, imate blokbastere i spektakle kao što su „Dune“ i „Wicked“.

„Challengers“ zapravo ne spada ni u jednu od tih kategorija. To je ozbiljan, a istovremeno i zabavan film – velikog komercijalnog potencijala, a istovremeno i jasne umetničke vrednosti. Zato je uhvaćen između dva pola — umetnosti i zabave — koja sada definišu podeljene prioritete Holivuda.

Možda je Akademija ignorisala ovaj film jer on predstavlja vrstu filmske produkcije koja je pristupačna, ali inteligentna, beskrajno zabavna, ali nije usmerena na sve uzraste i demografske grupe. Podseća na filmove kakve su pravili nekada – moćne, važne, a tako retke priče o ljudima i njihovim odnosima. A to je, naravno, jedan od glavnih razloga zašto ga nije trebalo ignorisati u nominacijama.

Fotografije: instagram challengersmovie