Pisati znači uživati u životu dva puta – u trenutku i naknadno, tvrdila je spisateljica Anaïs Nin. Za ljubitelje književnosti, mogućnost da uživaju u privatnim trenucima života intelektualnih figura kojima se dive predstavlja veliko zadovoljstvo. Srećom, mnoge od njih su vodile dnevnik, a evo pet dela koja nas uvode u intimnost i kreativni proces književnica koje su obeležile XX vek.
DNEVNIK VIRGINIJE WOOLF
Nakon smrti svoje majke, trinaestogodišnja Virgnia doživela je prvi nervni slom od kojeg se dugo oporavljala. Kao jedan vid lečenja bilo joj je predloženo („prepisano“) da vodi dnevnik. Na početku njenih intimnih beležaka upoznajemo je kao gotovo običnu petnaestogodišnju devojčicu, da bi s vremenom, kako zapisi odmiču, devojčurak na naše oči sazrevao i intelektualno i duhovno cvetao.
Virginia je terapiju pisanja dnevnika pretvorila u treniranje svojih spisateljskih sposobnosti.
DNEVNIK SYLVIJE PLATH
Dnevnici Sylvije Plath predstavljaju putovanje kroz život američke pesnikinje od njenih studentskih dana do 1962, godinu pred njenu smrt. Mlada Plath, tada osamnaestogodišnjakinja, u knjizi portretiše ne samo svoju intimnost, često u sukobu sa društvenim vrednostima, već i razmišljanja o umetnosti, radostima i zamkama pisanja.
ALEJANDRA PIZARNIK – DNEVNIK
Dnevnik Alejandre Pizarnik, koji je u Španiji izdala izdavačka kuća Lumen (a onda i distribuirala u svet) predstavlja selekciju od tri tekstualna dela iz perioda kada je argentinska pesnikinja živela u Parizu. Prva dva odgovaraju proces kopiranja i prepravljanja njenih dnevnika, dok je treći (mehanografski) osmislila umetnica kao delo kakvo želi da bude objavljeno.
– Svojim izlaganjem − govorila je o svojim kompleksima, navikama, ljubavima − izazivala je buržoaski stid nasleđen iz 19. veka. Na neki način, dnevnici su bili moćno oružje za emancipaciju žena. Jednom su Pizarnik pitali zašto piše. ‘Da bi me voleli’, odgovorila je. To su mnoge stranice sa tvrdim i prelepim rečima, veoma intenzivnim stilom. Pizarnik je svoj očaj dovela do najviših književnih visina: ‘I pomislila sam da možda poezija služi za ovo, da neko u hladnoj i kišovitoj noći vidi svoju neopisivu zbunjenost i bol zapisanu u nekoliko linija’, o njenim dnevnicima kaže pisac Xacobe Pato.
Pizarnik je, kao i Plath i Woolf, izvršila samoubistvo (u trideset i šestoj godini).
INTIMNI AUTOPORTRET – FRIDA KAHLO
Dnevnik Fride Kahlo obuhvata poslednjih 10 turbulentnih godina njenog života, od 1944. do 1954, u kojima, kroz misli, pesme, ilustracije i snove, meksička umetnica otkriva burnu vezu koju je imala sa slavnim muralistom Dijegom Riverom, kao i brojne vizije o procesu stvaranja koje je razvijala kao umetnica. Napisan njenom rukom, ovaj dnevnik integriše široku raznolikost disciplina: kaligrafiju, pisma, autoportrete, crteže čak i mrlje, što čitaoca ove svojevrsne knjige-albuma pretvara u radoznalog uljeza u Fridin um.
Kroz dnevnik je Susan Sontag ponovo rođena
PONOVO ROĐENA: DNEVNICI I BELEŠKE (SUSAN SONTAG) OD 1947. DO 1964.
Ovo je prvi, od tri, koje je objavila Susan Sontag. Uredio ga je njen sin David Rieff, koji je napisao intiman i iskren predgovor u kojem priznaje da je imao dilemu u vezi sa objavljivanjem intimnih spisa svoje majke: „Bar u poslednjoj fazi svog života, moja majka nije bila osoba sklona poveravanju. Posebno je izbegavala, koliko je god mogla, bez negiranja, svako pominjanje svoje homoseksualnosti ili priznanje svoje sopstvene ambicije. Dakle, moja odluka da objavim dnevnike narušava njen intimni prostor. Nema drugog načina da to objasnim objektivno.“
Rieff smatra da su „sirovost i neobrađeni portret mlade Susan Sontag, najfascinantniji delovi dnevnika“, čime objašnjava svoju selekciju tekstova.
Fotografije: Pinterest