Goranka Matić je ime koje je prisutno na umetničkoj i fotografskoj sceni već 40 godina, uvek jednako značajno i ono koje je od samih početaka i prvih radova zvučalo kao kultno na beogradskoj fotografskoj sceni. Već ranih 80-ih se potvrdilo i da jeste, a, iz godine u godinu, iz fotografije u fotografiju, se takva pozicija samo dodatno osnaživala, i danas četiri decenije nakon početka njene karijere sasvim nepretenciozno i potpuno iskreno se može reći da je Goranka jedna od najznačajnijih autorki regionalne umetničke scene.
Studirala je istoriju umetnosti, bila “dete SKC-a” i deo ekipe koja se oko SKC-a formirala, a počeci njenog profesionalnog bavljenja fotografijom datiraju u početke 80-ih, konkretno dane oko Titove smrti kada je inspirisana opštim patosom koji je bio prisutan gde god se okrenuli, snimila seriju izloga radnji i njihovih aranžmana. Krećući se, upijajući sve oko sebe i spontano beležeći, družeći se i bivajući u epicentru gradske ekipe i događanja, postala je nezvanična zvanična fotografkinja Novog talasa tokom osamdesetih. Snimala fotografije za mnoge beogradske bendove, koje su postale i sastavni deo identiteta tih bendova i našli se na omotima njihovih albuma. Fotografisala je Idole, pratila početke Ekaterine Velike, sarađivala sa Canetom, Bajagom, Kojom… i ako samo pomislite na neke od kultnih fotografija ovih bendova verovatno je će svaka koja vam padne na pamet biti baš Gorankina. Nakon slobodnih, potentnih, razigranih 80-ih, nakon perioda filma, muzike, i umetnosti, došle su neke sasvim drugačije godine, i promene u zemlji su i Goranku iz života muzike i umetnosti, nanele na politički put i beleženje nešto drugačije atmosfere i događanja. U tom periodu autorka je mnogih jednako kultnih fotografija gotovo svih demonstracija i anti-ratnih skupova, i period od početka 90-ih do 2015. obeležen je njenim radom i kao fotografkinje ali kao urednice fotografije u nedeljniku Vreme (1990 – 2006), zatim u dnevnom listu Politika (2006 – 2010) i na Radio – televiziji Srbije (2011 – 2015).
Upravo zato što je nezamenljiva figura na umetničkoj i kulturnoj sceni, zato što bez njenih fotografija ne bismo imali čega da se sećamo, i zato što su njena umetnička dela istovremeno i nežna i snažna toliko da u situacijama koje vidimo samo jednostavno nestanemo, kao i u ime njene nedavno otvorene retrospektivne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Goranka Matić je BURO. žena nedelje.
Kao što zvanično saopštenje i navodi “Do njenog profesionalnog angažmana kao fotografa došlo je spontano, a sve je pratila i velika doza lične znatiželje i hrabrosti, pa i sklonost ka određenoj vrsti aktivizma, želja da se pri važnim kulturnim i društvenim dešavanjima deluje ne samo kao fotograf na zadatku i posmatrač već kao aktivni učesnik”. Goranka je uvek bila sastavni deo scene, subjekat koji živi i uosećava ono što se događa, ali i izvrstan hroničar svog vremena koji ima mogućnost da se izmakne, i sagleda ono zaista važno kroz objektiv. I ne samo sagleda, nego i zabeleži i sačuva.
Njen pristup fotografiji kreće se od intimnog i sasvim ličnog, do društveno osvešćenog, angažovanog i kolektivnog. Upravo zato, njene fotografije pogađaju ona osetljiva mesta društvene i kolektivne prošlosti. Bilo zato što vraćaju u neka lepša i srećnija vremena, na neke početke kojih se možda sami ne sećamo, ali su toliko utkani u našu svest da su postali deo kolektivne istorije. Bilo zato što nas podsećaju na trenutke slobode, ili zato što vraćaju u trenutke haosa od kog želimo da pobegnemo, ali je ipak deo nas. Sve što je bilo važno, nalazi se na njenim fotografijama. I zato njene fotografije nisu samo fotografije. One su svedočanstvo o jednom vremenu i prostoru, i njegovim ljudima, o idolima, o idejama, o borbama, o vrednostima, a Goranka sinonim za srčanost, osećajnost i iskrenost, gde njen odnos prema samom činu fotografisanja, bilo da fotografiše intimne autoportrete, ili političke proteste, skupove i manifestacija u Beogradu 1990 – 2000, uvek ostaje beskompromisno iskren i osećajan.
Restrospektivnu izložbu Goranke Matić “Iskustvo u gužvi” možete pogledati u Muzeju savremene umetnosti Beograda do 24. maja.
