Živeti u savremenom svetu između ostalog znači i biti konstantno izložen različitim vestima i bombardovan sadržajem sa kojim ponekada ne znamo šta da radimo. Sve što dopre do nas čujemo ili slučajno upijemo, ali ga tek onda treba analizirati, razumeti, sintetisati, reagovati i najvažnije od svega imati kritički stav prema tome. Ovo nije lako jer nam je mentalni prostor konstantno zagušen različitim sadržajima i informacijama, ali je neophodno zato što samo konstantnim preispitivanjem i pozivanjem na dijalog zadržavamo čist um i osvešćenost da nije sve što se događa oko nas baš na mestu, a na ono što nije na mestu treba reagovati odmah. I to udruženo, glasno i direktno.
Srećom, ima onih koji nam pomažu da vidimo znakove kraj puta i ne zagubimo se u moru besmisla već okrenemo kompas ka stvarima kojima zaista treba pažnja i oko kojih moramo biti glasni. Ka onome što je stvarno važno i za pojedince i za društvo, ka temama na koje nemamo pravo da ne reagujemo. Upravo takva tema, važna za sve, ovih dana kruži Internetom, a to su novootkrivene grupe na Telegramu i ostalim mrežama u kojima se deli pornografski sadržaj na koji oni koji ga dele nemaju pravo. U grupama koje broje desetine hiljada muškaraca dele se slike koje su im devojke nekada poslale u poverenju, snimci osvetničke pornografije, snimci snimljeni bez pristanka osobe koja je na njima, snimci nasilja, fotografije devojaka koje članovi fotografišu na ulici dok šetaju, na plaži, u kafiću. Sve što se događa u ovim grupama je nedopustivo na previše nivoa – od ljudskog preko etičkog do zakonskog. Ipak, zahvaljujući devojkama koje su iskoristile svoje platforme kao megafon da prošire priču, informacije koje su dobijale i predano radile na tome da ova priča dođe do svih, pa i do nadležnih lica kojima je prijavljeno, možemo reći da ima nade da danas ipak živimo u malo boljem i osvešćenijem svetu nego nedelju dana unazad. Zahvaljujući baš takvim koracima koji beskompromisno ukazuju na društvene anomalije i stalnim radom na njihovom ispravljanju ili barem uočavanju, te nazivanju stvari pravim imenom, možemo da se nadamo boljem svetu uopšte.
Jedna od glasnih, neumornih, borbenih dovoljno da ne odustaju, od onih koje nam i inače mašu zastavicama zapostavljenih tema o kojima treba da razgovaramo, više, iskrenije, i transparentnije, jeste Nikolina Pavićević koja stoji iza profila @kriticki. Zbog njenog predanog rada, onlajn aktivizma, zvaničnih dopisa i prijava, vlasnik grupe sa osvetničkom pornografijom je uhapšen, ali i van ovog konkretnog primera postoji tušta i tma tema koje je Nikolina otvorila i koje su zbog njenog profila privukle dovoljno pažnje u javnosti da se o njima govori. Ona otvara pitanja kao što su zakon o osvetničkoj pornografiji, zakoni o prostituciji, o akušerskom nasilju, o nasilnicima i predatorima koji vrebaju iza ekrana, o nasilju nad ženama, mentalnom nasilju, o pritiscima na “obične” ljude, ali i onima koji se vrši na javne ličnosti, o body positivity pokretu… Rečju, o svemu što je važno i o čemu moramo da pričamo neprestano, boreći se svakodnevno za možda male ali neverovatno važne pobede. Nikolina nas edukuje na najbolji mogući način, šireći razumevanje i empatiju, otvarajući pitanja koja smo skloni da ne čujemo, i zato smo je, kao BURO. ženu nedelje, pored velikog hvala za sve što radi, pitali i šta za nju predstavlja aktivizam i kakvom se svetu nada.
“Ne mogu navesti tačan razlog zašto sam otvorila @kriticki jer se tu mnogo stvari prožimalo – razočaranost u medije i njihove tekstove i teme koje (ne) obrađuju, ćutanje društva na teme koje nas guše, moja želja da predstavim bitne teme i koliko sam uporna kada se pokreću razgovori o feminizmu, uticaju društvenih mreža, uticaju popularne kulture i slično.
Trudim se i dalje da gradim platformu na kojoj ćemo zajedno graditi i raditi na empatiji – kao najvažnijem faktoru svakog progresivnog društva. Ponosna sam što smo pokrenuli teme kao što su nasilje na porođaju, uslovi u porodilištima, uticaj patrijarhata na muškarce i žene, uticaj rijaliti programa, i sada poslednja koja je bila aktuelna – Telegram grupe, sa akcentom na to da nemamo zakon o osvetničkoj pornografiji.
Vjerujem da polako ali sigurno, prekidamo lanac ćutanja na Balkanu.”
