Luca Guadagnino nas je u svom slavnom filmu, Call Me By Your Name, poveo na letovanje u sanjivo italijansko selo – međutim, reditelj je mnogo pre toga snimio ostvarenje koje nas takođe zaranja u Mediteran, ali i lavirinte prevrtljivih (letnjih) emocija.
Danas je ovaj film pomalo potcenjen i zaboravljen, ali nema sumnje da je u pitanju delo koje vredi ponovo pogledati, posebno u ovo doba godine, jer je snimljen na manje poznatom italijanskom ostrvu Pantelerija.
A Bigger Splash (2015) je zapravo rimejk kultnog klasika La Piscine iz 1969. godine, a priča filma prati rok zvezdu u oporavku Marianne (koju glumi Tilda Swinton) i njenog dečka Paula (Matthias Schoenaerts), koji provode romantični odmor u osami – sve dok njihov mir ne naruši dolazak muzičkog producenta i Marianneine stare ljubavi Harryja (Ralph Fiennes) i njegove ćerke Penelope (Dakota Johnson).
David Hockney i njegova slika A Bigger Splash bili su jedna od inspiracija za ovaj stylish, zavodljiv film koji vas odmah „ubacuje“ u letnje raspoloženje.
A BIGGER SPLASH: POTCENJEN LETNJI FILM
Likovi u Guadagninovom filmu su skoro pa isti kao u originalu iz 1969. godine, iako je radnja premeštena s juga Francuske na ostrvo nedaleko obale Sicilije. Događaji se odvijaju u prelepoj vili s bazenom, visoko u brdima, daleko od luke u kojoj je smešten sve veći broj migranata.
Kostimi u filmu su vrhunski, a radio ih je Raf Simons, tada u Dioru, crpeći inspiraciju iz klasične filmske istorije, uz dašak subverzije.
Luca Guadagnino je govorio zašto je izabrao zabačeno italijansko ostrvo kao mesto dešavanja filma, ali i o simbolici iza samog naziva ostvarenja.
„Pantelerija je čudno, uznemirujuće mesto. To je vulkansko ostrvo nedaleko Sicilije – grubo, vrućo, vetrovito i sunčano. S vulkana zrači snažna energija koja ostrvu daje jedinstvenu atmosferu. Kad sam počeo zamišljati priču o četvoro ljudi na odmoru, koji pokušavaju ponovno pronaći put jedni do drugih, hteo sam da se njihova unutrašnja stanja ogledaju u krajoliku Pantelerije. Imao sam 15 godina kad sam prvi put otišao tamo s grupom prijatelja. Bio je to naš prvi dašak slobode, prvi odmor bez roditelja. Istraživali smo vlastite identitete – ko koga želi, i kako. Neverovatno me nadahnjuje nespretna, sirova energija tinejdžera i mladih ljudi. Taj trenutak odrastanja – obred prelaza koji svi proživimo – za mene se dogodio upravo na Panteleriji“, rekao je za Another Magazine.
Svojom slikom A Bigger Splash, Hockney je stvorio neverovatnu misteriju: žudnje, seksualnosti, metaforu te narušene površine ispod koje ne znamo šta se skriva. U slici postoji fantom, ukazuje Guadagnino.
„Šta se događa nakon što ljudska prisutnost nestane? I koliko dugo je nema? I u drugim njegovim slikama s bazenima pojavljuju se tajanstvene figure u vodi. U svemu tome ukorenjena je Hockneyjeva vlastita žudnja – njegova seksualnost, kalifornijski Eden u kojem je tada živeo, taj raj koji je, na neki način, nemoguće dosegnuti. Kad sam razmišljao o temeljnim konceptima filma – žaljenju, izgubljenoj ljubavi, ljubomori – na pamet su mi pale subverzivne kvalitete Hockneyjevog stvaralaštva iz šezdesetih. Sam prizor prskanja nosi trenutak puknuća stvarnosti; ne znaš šta je bilo pre, niti šta sledi. Puno toga ima veze s kinetičkom energijom seksualnog čina. Upravo to sam želeo uneti u svoj film“, naglasio je reditelj.
Ljubomora pokrenuta žudnjom, unutar rokenrol načina života. A Bigger Splash donosi ove intrigantne ideje s dozom živosti, razigranosti i (naravno) erotike, sve to poduprto izvrsnim glumačkim ostvarenjima.
Film svakako ima svoje mane, ali je jedno od onih ostvarenja o kojima se dugo razmišlja – i koje se vraća u naša sećanja baš svakog leta.
Fotografija: instagram kotn