Uz koji film uvek plačete? U mom slučaju, to je definitivno jedno od najboljih ljubavnih ostvarenja svih vremena – „Brokeback Mountain“. Dan zaljubljenih je idealna prilika da se prisetimo zašto je ovaj film i 20 godina kasnije toliko važan, kako zbog vizuelne lepote, tako i zbog neverovatne glume i scenarija koji nam je na nežan i originalan način prikazao ljubav „veću od planine“.
Ne moram čak ni da gledam film da bih osetila emocije koje nosi – dovoljno je sećanje. Evo zašto – slede spojleri.
SCENE ZBOG KOJE JE FILM „BROKEBACK MOUNTAIN“ MEĐU NAJVEĆIM IKADA
U trećem činu filma, reditelj Ang Lee niže jednu briljantnu scenu za drugom. Prva od njih je poslednji susret sudbinskih ljubavnika, Ennisa i Jacka. Kada Ennis kaže Jacku da neće moći da ga vidi mesecima, Jack ima izliv besa. Ova scena, koja sadrži sada već kultnu rečenicu „I wish I knew how to quit you“, prikazuje emocionalni luk koji glumci Heath Ledger i Jake Gyllenhaal majstorski prenose na svoje likove.
Nakon toga, Ennis konačno pada, kleči u agoniji, optužujući svog ljubavnika za njegove životne probleme. Dok se njih dvojica neodlučno grle, film dostiže emotivni klimaks. Međutim, ovaj intenzivan trenutak brzo je zaboravljen kada Ennis odlazi u Jackov dom iz detinjstva, razgovarajući sa Jackovim roditeljima o njegovoj iznenadnoj smrti.
Ennis je pozvan u Jackovu sobu, gde pronalazi par košulja, skrivenih u ormanu. Košulje na vešalici nosili su kada su se prvi put sreli na planini. Skrivene u Jackovom ormanu tokom decenija, Ennis nežno drži košulje uz svoje grudi, upijajući miris svog dragog prijatelja – i ljubavi svog života.
Ali u finalnoj sceni, kada Ennisa poseti njegova ćerka u njegovoj usamljenoj prikolici, dešava se najnezaboravniji trenutak filma. Njegova ćerka najavljuje plan da se uda za svog dečka, a zatim napušta svog oca, ostavljajući ga u njegovoj samoći.
Zaboravivši svoju jaknu, Ennis je pažljivo presavija i stavlja je u svoj orman. Na vratima ormana vise košulje koje je pronašao u Jackovoj sobi, zajedno sa jedinom razglednicom – slika Brokeback planine.
Ledgerove oči se pune suzama, a on uspeva da izgovori nekoliko ozbiljnih reči: „Jack, I swear.“ U tom trenutku, Oskarom nagrađena muzička podloga Gustava Santaolalle je savršen, srceparajući završetak filma.
U svom govoru pri prihvatanju nagrade od Screen Actors Guild, Daniel Day-Lewis je tu scenu nazvao jednim od najdirljivijih trenutaka koje je ikada video. To je prelepa scena koja sažima čudesnu, ali prekratku karijeru jednog od najboljih glumaca svoje generacije.
Osim ove scene, još mnogo faktora čini ovaj film tako posebnim. Prelepi pejzaž je, naravno, ključna karakteristika filma, mami i deluje kao talisman. Tiha, zadivljujuća pokrajina Wyominga nije samo mesto gde se kauboji zaljube, već predstavlja vrstu emotivne slobode i prihvatanja koju ne mogu pronaći u prozaičnim unutrašnjostima svojih odrastanja.
Brokeback Mountain (izmišljena lokacija koju je stvorila autorka Annie Proulx u nagrađivanoj kratkoj priči na kojoj je film zasnovan) oslobađa nešto u tim muškarcima, da bi ih potom ismevala što nisu uspeli da dostignu njeno obećanje „raja na Zemlji“.
Veoma je značajno što film počinje 1963. godine i obuhvata period od 20 godina brakova, dece i razvoda. To je bilo vreme ogromnog napretka za gej muškarce u SAD – ali za Jacka i Ennisa, koji ne mogu ni da zamisle svet koji toleriše, a kamoli aktivno slavi njihovu ljubav – ovaj napredak kao da se dešava na Mesecu. To je značajan podsetnik da je ono što smatramo LGBTQI+ zajednicom uglavnom konstrukcija vezana za srednju klasu i urbane sredine.
Za današnje uslove, glumci heteroseksualci koji igraju gej likove možda su kontroverzni, ali njihovo poštovanje i saosećanje prema likovima koje tumače je veoma očigledno u celom filmu. Gyllenhaalu i Ledgeru seksualnost nije identitet, već nešto što je više nalik na mali deo ličnosti, jednako neprobojan kao planina.
Film je zauzeo svoje zasluženo mesto među remek-delima, a ušao je u Nacionalni filmski registar američkog Kongresa 2018. godine kao „kulturološki, istorijski i estetski značajan“.
Kako vreme prolazi, a mi plovimo kroz naše lične drame, ovaj film samo postaje sve snažniji i veći – kao visoka i daleka planina, kojoj se uvek vraćamo, makar u snovima.
Fotografije: instagram moviesonmax