Pretraga

Ako je verovati filmovima, ovo su mogući scenariji za apokalipsu i nestanak čovečanstva

Ako je verovati filmovima, ovo su mogući scenariji za apokalipsu i nestanak čovečanstva

Tekst: BURO.

Što bi se reklo “od početka vremena pa do sada” ljudska vrsta je progonjena idejom o kraju sveta. Valjda zato što smo konstantno svesni sopstvene konačnosti pa deluje u neku ruku primamljivo zamišljati to bombastično, a ima malo i sebičluka u tom predviđanju- ako umiremo da umiremo svi. Religijski tekstovi, proročanstva i predskazanja nekada, a danas sci-fi knjige i filmovi koji “predviđaju” kako bi ta vazda najavljivana apokalipsa jednom mogla i da se desi. Od Nojeve barke do filma "Pobesneli Maks" vrti se jedna ista priča o tome kako će svet prestati da postoji, i kako ćemo mi pokušavati da preživimo. U godini kada se na neki način susrećemo sa činjenicom da sve ovo i jeste kraj nama poznatog sveta, prisećamo se šta kaže popularna kultura. Ako je verovati filmovima, ovaj motiv je toliko zastupljen da postoji čitav dijapazon podžanrova, a na prvom mestu razumeti neke osnovne podele.

Precizirati koja je tačno bila prva priča o apokalipsi, nije baš sasvim jednostavno jer su se slične teme pojavile već u “Epu o Gilgamešu”, što je grubo rečeno bilo pre nekih 4.000 godina, a ovakav “zaplet” je uobičajen u mnogim mitologijama i sjajan primer za to je skandinavski Ragnarok. Danas, sve priče generalno možemo da podelimo u dve kategorije: post-apokaliptčne i sama apokalipsa, iako u tematskom smislu nema neke preterano velike razlike jer i jedni i drugi obrađuju fenomen koji se vrti oko istih ideja: “surovost je ljudska priroda”, “čovek je gori od apokalipse” i slično. To je dosta zgodan narativ, jer kada je sve loše u pozadini onda je prilično jednostavno fokusirati se na jednu ličnu priču, a veliko interesovanje za ove priče ne leži i u atmosferi i setingu, što je i osnova za podele među apokalipsama, i stvaranje podžanrova.

nuklearni rat

primeri u pop kulturi: 

“Adventure Time”, "Akira", "Panic in Year Zero!"

Ako je verovati filmovima, ovo su mogući scenariji za apokalipsu i nestanak čovečanstva (фото 1)

AKIRA (1988)

Drugi svetski rat i mnoge nesreće koje su se dogodile posle su bile pokazatelj kako bi svet mogao da izgleda kada bi se ovako nastavilo. Hirošima i Nagasaki su pokazali samo vrh ledenog brega koji bi se obrušio da se nastavi nuklearnim razmirivanjem, eksplozija u Černobilju je donela priču o radijaciji i potencijalnim mutacijama, a sveukupno priču o uplašenim ljudima bez nade. Postnuklearni svet je veoma popularan u pop kulturi, i vremenom je postao sinonim za post-apokalipsu. Knjige "Put" Cormaca McCarthyja, "Metro 2033" Dmitrya Glukhovskog ili "Alas, Babylon" Pat Franka, filmovi "Panika u nultoj godini!", "Dečak i njegov pas", "Terminator" (ovde je apokalipsa doduše povezana i sa napretkom veštačke inteligencije), "Akira," ili videoigrice “Fallout”, “Wasteland” na različite načine razrađuju ideju o post-nuklearnom životu. U nekim retkim slučajevima čovečanstvo se super snašlo: postoje države, postoji neki društveni red. Ali, u većini slučajeva bilo kakav poredak je gotovo nepostojeći. Recimo u knjizi “Metro 2033” bežeći od eksplozije i radijacije, ljudi su pobegli u tunele metroa. To je njihov novi dom i osim metro linija ne postoji ništa drugo. Najavljena serija “Fallout” koju će razvijati kreatori “Westworld” serije smeštena je u distopijsku budućnost u kojoj je čovečanstvo na ivici postojanja zbog nuklearnog rata. Ipak, negde kao u animiranom filmu “Adventure Time” postoji samo svest o razornom događaju iz prošlosti ali se neka stabilnost ipak vratila u sadašnjicu.

ZOMBI APOKALIPSA

primeri u pop kulturi: 

“28 dana kasnije”, "Pritajeno zlo", “Mrtvi ne umiru”, "Dobrodošli u Zombilend"

Ako je verovati filmovima, ovo su mogući scenariji za apokalipsu i nestanak čovečanstva (фото 2)

PRITAJENO ZLO: ŽIVOT POSLE SMRTI (2010)

Nepoznata bolest, epidemija, kompletni haos. Ne, nije u pitanju svet COVID-19 pandemije, već manje više svaki zaplet koji ima veze sa zombijima. Novi virus je inficirao ljude, pa se ovi pretvaraju u stvorenja koja jedu ljude. Prilično gadno da, i prilično često u popularnoj kulturi. Zombi priče kao žanr postoje preko 50 godina, i to zaslugom režisera Georgea Romeroa autora filma "Noć živih mrtvaca" (1968). To je bio prvi trenutak kada su se zombiji u sada poznatoj formi, pojavili na ekranima. Od tada, malo malo pa se dogodi nešto sa sličnom tematikom. Kao “28 dana kasnije” Danny Boylea u njegovom klasičnom brzom ritmu ili nešto sporiji sa zahuhtavanjem serijal “Pritajeno zlo” . Tradicionalno, zombi zaplet je horor ili barem drama, no ima i izuzetaka. Takav je recimo "Dobrodošli u Zombilend" - urađen prema kanonima zombi filma, ali su autori želeli da malo opuste stvari i umesto horora dobili smo zombi komediju. Nešto slično je u pitanju i sa novim Jarmuschovim filmom “Mrtvi ne umiru” koji je i opisan kao veoma čudna kategorija: horor-komedija.

NESTANAK PRIRODNIH RESURSA

primeri u pop kulturi: 

"Deca čovečanstva", "Međuzvezdani", "Pobesneli Maks"

Ako je verovati filmovima, ovo su mogući scenariji za apokalipsu i nestanak čovečanstva (фото 3)

POBESNELI MAKS: AUTOPUT BESA (2015)

Ovo se ruku na srce čini kao i najrealniji ishod. S jedne strane postoje oni narativi kao film “Deca čovečanstva” koji govori o trenutku kada je neplodnost postala gotovo epidemijska, i bolest broj jedan. U skladu sa tim svet zapada u tešku krizu, a Velika Britanija je jedina država koja nekako još uvek funkcioniše. Kada se u takvom svetu rodi dete, ono jeste i sreća ali i prilika za mnoge da pronađu svoju korist u tome. Film “Međuzvezdani” ima za temu nemogućnost proizvodnje i uništene prirodne potencijale ali se ona obrađuje na drugačiji način, budući da ovde sve useve uništavaju oluje prašine, što znači glad i potencijalno istrebljenje vrste. To zahteva potragu za novom planetom na kojoj će život možda biti moguć. Dok u ovim fimovima smak sveta deluje veoma sporo i tu je u obrisima i kao nešto što će tek doći,  “Pobesneli Maks” donosi priču o tome kako svet izgleda mnogo, mnogo godina posle nakon što na njemu ne postoji više ništa. Takve priče su veoma zgodne za dočaravanje ljudske pohlepe i njenih posledica i obično deluje kao da cela priča o Apokalipsi treba da nas nauči nešto o ljudskoj prirodi i ponašanju sada.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

primeri u pop kulturi: 

“Terminator”, "Matriks”, “Istrebljivač”

Ako je verovati filmovima, ovo su mogući scenariji za apokalipsu i nestanak čovečanstva (фото 4)

TERMINATOR (1984)

Horor svakog tehnofoba ili tehnološkog teoretičara zavere je svet kojim upravljaju roboti. Ovakav scenario je maestralno izveden u filmovima “Terminator”, "Matriks”, pa i “Istrebljivač” gde je u svima, fokus na moći tehnologije, koja preuzima prevlast od ljudi. U filmu “Terminator" to je objašenjeno putovanjem kroz vreme, gde u dalekoj budućnosti zle mašine vode rat sa čovečanstvom. S druge strane “Matriks” koristi potpuno drugačiji trik. Rat je već izgubljen, a samo nekolicina pokušava još uvek da se bori radeći u ilegali i podzemlju. Ipak, to nije toliko primetno jer se većina vremena provodi u “realnom” ali zapravo virutelnom svetu iliti matriksu. U filmu “Istrebljivač”, bitka protiv replikanta humanoida je u toku u svakom trenutku. Iako dotle još nismo došli, činjenica jeste da tehnologija jezivo brzo napreduje, a i da su filmski i književni autori koji se dotiču pitanja i utopija i distopija, obično veoma velika inspiracija. Često se smatra da su baš autori naučne fantastike bili ti od kojih je došao impuls za razmišljanje o internetu, mobilnim telefonima, kompjuterima, letećim automobilima koji realno nisu isključeni za neku budućnost. Možemo samo da se nadamo da im apokaliptički scenariji ne idu toliko precizno od ruke, doduše kada su u pitanju društveni nemiri, ekološke katastrofe i pandemije, na “dobrom” smo putu. Ko zna, možda već sada svedočimo apokalipsi, i prilagođavanju na novi sistem, pa ćemo za desetak godina živeti u znatno drugačijem svetu.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor