Pretraga

Autori serije \"Teheran\" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba?

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba?

Tekst: Philip Mironov


Apple TV + od kraja septembra emituje seriju “Teheran” u kojoj izraelska špijunka, Mosadov agent, Tamar Rabinyan (Niv Sultan), biva napuštena u Iranu u sred akcije. Ona mora da ukloni zaštitu sa vojnog objekta da bi Izrealci mogli jednostavno da obave zadatak sabotaže nuklearnog plana. Serija počinje scenom u kojoj avion jordanske avio kompanije leti za Gou i mora prinudno da sleti u Teheranu a mladi izraelski par srčano zahteva da avion ne sleti u zemlju u kojoj će biti uhapšeni. Ove dve države su u ratu, nacije se međusobno mrze, a izraelski pasoš u Iranu je ništa drugo do karte za probleme. Po dolasku, u toaletu aerodroma u Teheranu, iranski disident se “zamenjuje” za špijuna sličnog njoj i počinje zaplet.

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 1)
Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 2)
Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 3)

Ideja tvorca serije Moshe Zondera, takođe i autora legendarne špijunske sage “Fauda” je da pokaže da u Iranu žive isti ljudi kao i u Izraelu. U njegovom “Teheranu”, pored javnih pogubljenja, i fanatika Basij pokreta otpora, kao i KGB-ovih ljudi, gledaoci upoznaju i Faraza Kamalija (koga brilijantno igra iransko-američki glumac Sean Taub) -u kome su humanost i nežnost kombinovani sa grubošću i surovošću. Tu su i lokalni hakeri, studenti revolucionari, iranski Jevreji. Većina ih je otišla nakon uspostavljanja Islamske Republike, a ostatak proživljava svu neobičnost hibridnog režima, gde kao i u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, nema državnog antisemitizma, ali je propaganda aktivno propovedala mržnju prema državi Izrael.

Ovo je triler, u kom s većina dijaloga odvija na Farsi jeziku, a autori se generalno ne trude da bude stoprocentno dokumentarno. Pitam se ko će verovati izraelskom superšpijunu koji se šeta ispred iranskih bezbednosnih zvaničnika u hidžabu, sa dizajnerskim naočarama na licu i sa zavojem za rinoplastiku na nosu? Međutim, svakako je iznenađujuće gledati “Teheran” kao odnos dve nacije koje se međusobno smatraju zakletim neprijateljima.

BURO. je pitao scenaristu i režisera "Teherana" da li ovakva umetnost može biti korak ka pomirenju.


Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 4)

MOSHE ZONDER,

autor i scenarista

Recite nam, kako ste kreirali priču- možda ste bili inspirisani nekim stvarnim pričama iz vesti, ili nekim opštim prototipovima prilikom pisanja junaka?

Junaci su u potpunosti izmišljeni, ali svet prikazan u seriji je stvaran. Dugo i temeljno smo istraživali, dve godine pre nego što smo počeli sa pisanjem. Učili smo mnogo o kulturi Irana, režimu, društvu, načinima na koji izraelski Mosad radi u Teheranu i drugo. Ipak važno je ne razmišljati o seriji kao o dokumentarcu- u pitanju je špijunski akcioni triler za zabavu. Okvir priče je rat izraelskog Mosada protiv iranskog nuklearnog problema. Ipak, suština priče je pitanje identiteta, nacionalnosti, odnošenje prema izbegličkim pitanjima i porodičnim vezama i korenima. Pitanje je, da li smo povezani sa sopstvenom porodicom, i našim korenima, do kraja života? I ako presečemo te odnose, koja je cena koju moramo da platimo? Na primer, izraelska glumica Esti Yerushalmi, je rođena u Teheranu, Jevrejka je, išla je u muslimansku školu, i živela je u tom gradu dok nije napunila 15 godina, i emigrirala sa roditeljima u Izrael. Esti svoju priču dočarava na sjajan način u svojoj ulozi Arezzo, Tamarine tetke, mlađe sestre njene majke. Pre mnogo godina, Arezzo je pratila srce, postala Muslimanka, i presekla sve veze sa svojom porodicom. Njena ćerka ne zna da joj je mama rođena kao Jevrejka. To je nešto sa čime Arezzo mora da živi do kraja života.

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 5)
Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 6)
Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 7)

“Teheran" može da se čita i kao politički stejtment i za vas kao pisca, i za vašu državu. Možete li da mi kažete kakvim reakcijama ste se nadali? I kakve ste dobili kada je serija imala premijeru?

Mi imamo politički stejtment. Paralelno sa mojom karijerom scenariste, mnogo godina sam radio kao istraživač novinar. Volim da prelazim granice i fizičke i mentalne. Intervjuisao sam mnoge sa neprijateljske strane, one za koje su mi ceo život govorili da žele da me ubiju. Išao sam mnogo puta u pojas Gaze i na Zapadnu obalu, i upoznao vođe Hamasa. Intervjuisao sam šeika Ahmed Yassina, osnivača i predvodnika Hamasa, kog su na kraju ubili Izraelci. Želeo sam da čujem od njega, kao i od ostalih vođa i aktivista pokreta Hamas, kakav je njihov pogled na stvari, kakav je njihov narativ. Nekada sam upoznavao i njihove porodice. To je imalo mnogo uticaja na mene godinama kasnije, i zapravo me i dovelo do toga da napišem prvu sezonu serije “Fauda”. Napisao sam lik Abu Ahmeda, koji je vođa vojske Hamasa u seriji, veoma čovečno, veoma ljudski. To je delovalo kao sci-fi scenario, da takva vrsta predstavljanja karaktera bude na izraelskoj televiziji. U početku niko nije želeo ovu seriju.

Reakcije koje sam želeo da dobijem i od serije “Fauda” i od “Teherana”, je da publika još jednom razmisli o svim tim karakterima, i da vidi da može da se identifikuje sa njima i razume ih, kao što se to dogodilo i meni. Na primer, da promislimo o liku Faraz Kamali, koga je Shaun Toub odigrao fenomenalno. On je jedan od vojnika koji traže Tamar. U počeku mislićete da je negativac i mrzećete ga. Ali posle, vremenom, polako ćete početi da se zaljubljujte u njega zato što ćete shvatiti da je on isto samo patriota, čovek koji voli svoju ženu, i uradio bi sve da je zašititi, a takođe je i veoma častan čovek. Tako da sam zapravo hteo da prikažem da postoji još jedan Iran- magičan, prelep, misteriozan. I naravno, da portretišem živote mladih ljudi u Iranu koji se bore protiv režima, demostriraju na ulicama, rizikuju svoju slobodu i živote. Obožavam ih.

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 8)

Scena iz serije "Fauda" 

Što se tiče reakcija koje smo dobili kada je serija objavljena- prvo je objavljena u Izraelu, svi su je gledali, voleli, pričali o tome. Bilo je više od onoga što smo mogli i da sanjamo. Dobijali smo fidbek od ljudi širom sveta, i Iranaca koji su gledali i dopalo im se. Najpotresniji fidbek je došao od druge generacije jevrejskih emigranata, koji su iz Irana došli u Izrael. To su sada ljudi od 30, 40 godina, koji su došli kao mali, ili su čak i rođeni u Izraelu ali samo nekoliko godina nakon što su njihovi roditelji emigrirali. Mnogi su se godinama stideli svojih roditelja i baka i deka jer su imali Farsi akcenat, pa su im se ljudi smejali. Stideli su se svoje kulture, načina na koji su se oblačili, svega. A sada, nakon što su gledali seriju, javljaju se da kažu kako su ponosni na svoje roditelje, i svoje poreklo, i kako se stide sebe što su ih se stideli tada. Znam o čemu pričaju u potpunosti. Ja sam se isto tako godinama osećao zbog porekla mojih roditelja.

Mene “Teheran” nekako dosta podseća na švedsku seriju “Kalifat” koja se fokusira na države i organizacije koje imaju religioznu strukturu, religiju u osnovi. Ovakav pristup nam ne prikazuje samo neke zaslepljene fanatike nego pokušava da pojasni situaciju. Da li mislite da film, ili umetnost uopšte mogu da pomognu u pomirenju nacija i država?

Ja verujem u umetnost. I mislim da je umetnost generalno možda i jedina stvar kojom je moguće boriti se uspešno protiv rasizma. Svi smo mi rasisti na neki način, čak i ako smo liberali. Kada smo bili mali, država nam je dala određeni narativ i uvek je postojao onaj “Drugi”.

Sada u eri streaminga, mislim da više nije tajna da su serije najmoćniji oblik umetnosti. Ja iskreno verujem u moć TV-a da rekonstruiše načine razmišljanja. Ne kažem da to znači da će neko dan posle gledanja epizode potpuno da promeni svoje mišljenje i stav, ali stvarno verujem u deduktivnu moć televizije, pogotovo zato što pričamo o zabavi. Stvarno mislim da može da promeni perspektivu ljudima.  

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 9)
Kadar iz švedske serije "Kalifat"
Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 10)

Mi takođe živimo u državi koja se u poslednjih nekoliko godina sve više doživljava kao agresivna država- kao i Iran. Nekada je i meni i mojim prijateljima veoma teško da se smatramo građanima Rusije. Imam pitanje: u kojim trenucima vaši junaci- agenti i špijuni-personifikuju svoje države, i zašto ne? 

Mnogo sam pričao o tome sa Omrijem Shenharom sa kojim sam pisao seriju. Dali smo našim junacima konflikt između nacionalnih i ljudskih potreba. Tamar Rabinyan, koja je protagonistkinja i Faraz Kamali, koji je antagoista, zapravo nose istu vrstu ovog teškog konflikta u sebi. Svako od njih pronalazi svoje odgovore i rešenja. 


Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 11)

DANIEL SYRKIN

režiser i producent

Vaša porodica se preselila iz SSSR-a u Izrael tokom 70-ih, i pored "Teherana" snimali ste još nekoliko serija o mosadu. Sigurno ste gledali sovjetske špijunske filmove poput "17 momenata proleća" kao dete. Da li je to nekako uticalo na vas i odabir tema? 

Gledao sam filmove o špijunima, ali se ne sećam "17 momenata proleća" već "Mesto sastanka ne može da se menja". Gledao sam taj film sa roditeljima, i zaljubio se u Vysotskog. Ima nešto slično i u junacima "Teherana"- s jedne strane su veoma čovečni, s druge pomalo mračni. Ne sećam se ko je tragao za špijunima u "17 momenata.."? 

Mislite na Müllera?

Tako je! A naš Müller je simpatičan. "Teheran" govori o tome da se mogu razumeti obe strane bez mržnje prema Mülleru.

Kakvo je bilo vaše poznavanje iranske kulture?

Ne bih mogao da kažem da sam postao ekspert za Iran, ali veoma volim tu kulturu. Naravno, tokom mladosti sam gledao filmove Mohsena Makhmalbafa, i pre nego što sam počeo da radim na "Teheranu" obnovio sam sve iranske filmove koji su podobijali nagrade na festivalima poslednjih godina. Počeo sam da učim persijski, i to mi je bilo veoma važno jer sam tokom mladosti shvatio da je ruski jezik prozor u ruski svet i da se i persijski može smatrati takvim sprovodnikom. Učio sam kod persijske Jevrejke koja je došla u Izrael 1981. nakon revolucije, pričali smo puno i o državi. U njoj nije bilo mržnje prema Muslimanima, samo ljubav i naklonjenost. Nedostajao joj je Iran, i osećala je kao da su njena kultura i dom tamo.

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 12)

Kadar iz filma "Kandahar", Mohsen Makhmalbaf

a kako su iranci doživeli seriju?

Snimali smo u Atini - dosta liči na Teheran, gde naravno nikada nisam bio. Na snimanju smo menjali reklamne plakate i natpise, uklanjali američke automobile iz kadra, ali glavni zadatak je bio da se ulice napune statistima koji bi izgledali kao iranski statisti. Ispostavilo se da oko 5000 iranskih izbeglica živi u Atini, od kojih su neki i pozvani na snimanje. Ovo je mlada generacija koja želi drugačiji život na Zapadu, i komunikacija s njima postala je za mene najdirljiviji trenutak u celom mom radu. Video sam ljude sa istim sistemima vrednosti kao što su i moji, koji žele dobar život za sebe i svoju decu; koji su obrazovani, kulturni ljudi. Posle početka prikazivanja u Izraelu, serija je naravno, piratskim putevima, završila i u Iranu, odakle smo počeli da dobijamo dirljive mejlove. Kažu da sve izgleda autentično, pišu da im je bilo zanimljivo da gledaju.

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 13)

U trećoj epizodi, vaša heroina Tamar se nalazi u stanu sa članovima iranske opozicije, što pomalo podseća na disidente u sovjetsko vreme. Verovatno ste gledali i "raving iran", dokumentarac o tome kako funkcioniše iranski underground?

Kada kažem da želimo da prikažemo drugačiji Iran, upravo na tu stranu mislim- na omladinu koja želi da živi slobodno. Da li znaš da u Iranu nije moguće slušati američku muziku zato što se smatra imperijalizmom? A ljudi samo žele da slušaju muziku nezavisno od politike. Naravno da sam gledao "Raving Iran". I naravno da sam se vratio na svoje iskustvo kao dečaka u Sovjetskom savezu. Da, bio sam mali kada smo se iselili ali se još uvek sećam priča svojih roditelja koji su bili primorani da pobegnu u šumu da bi slušali BBC.  Još jedna tema koju sam preuzeo iz roditeljskih priča je zaplet od "izdaji u porodici". Podseća me dosta na priče o Staljinovim vremenima, ali jedno od otkrića tokom rada na Teheranu bilo je da to nije bio staljinistički režim. Teže je razumeti, nije tako jednostavno.

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 14)

"Teheran"

Autori serije "Teheran" govore o seriji i tome da li popularna kultura može da pomogne u razrešavanju političkih sukoba? (фото 15)

Kadar iz filma "Raving Iran"

Da, definitivno je fascinantno gledati konflikt u vašoj seriji, ali baš ta netolerancija je dovela do velikog broja ubijenih ljudi. Da li mislite da serija kao vaša, i filmovi, imaju mogućnost da poprave odnos između Izraela i irana? 

Toliko bih to voleo- postao mi je san da odem u Iran i da naše zemlje postanu prijatelji kao što su i bile. Ja sam umetnik, filmadžija, nisam političar, ali zaista ne razumem zašto to ne bi moglo da se ostvari. Verujem da naša serija može da pomogne da se Iranci i Izraelci malo približe. Barem znam sigurno da su Izraelci spremni da posmatraju Irance drugačije, ne kao neprijatelje nego kao ljude. Dopada im se persijski jezik, koliko prelepo zvuči, i to što Iranci govore "mersi" za hvala, slično kao i Francuzi. Ako se isto dogodi u Iranu, to će me veoma obradovati. Duboko verujem da bi trebao da vlada mir na tom malom području odakle je proizašla čitava ljudska istorija. 

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na buro247.ru

Ostavite komentar