Kada je pre neki dan Lil Miquela upisana na listu talenata CAA, svi oni koji se bave glumom ili su influenseri ili modeli koji rade kampanje za velike brendove dobili su indirektno vrlo čudan savet u stilu “ako želite posao morate biti nestvarno dobri” sa naglaskom na nestvarno. CAA iliti Creative Artists Agency je manje-više stožer Holivuda kada su u pitanju talenti i smatra se top agencijom u svetu zabavne industrije, pogotovo filma. Praktično monopolisti nad talentima koji povezuju i preporučuju i sarađuju sa A listerima industrije od kojih su Cate Blanchett, Scarlett Johanson, Robert de Niro, Keanu Reeves, Saoirse Ronan samo neka od mnogih imena. I kada kažemo „jedni od mnogih“ to nije olako uzeta opšta odrednica nego zaista, lista je preduga i skoro svako ime koje viđamo na malim i velikim ekranima, je deo agencije. Od pre nekoliko dana tu se našla i Lil Miquela, devetnaestogodišnja manekenka, pop pevačica, influenserka i sve drugo po potrebi, koja sebe opisuje kao “robota u potrazi za promenom”.
Možda nije baš najtačnije reći da je robot, ali njeno prisustvo definitivno nije ni ograničeno ni definisano pravim telom već virtuelnim koje “živi” u digitalnom svetu, ali radi u ovom stvarnom. Ona je možda virtuelna poznata ličnost, i 2016. ju je kreirao kalifornijski startup Brud, ali je njena karijera zato veoma veoma realna, opipljiva i unosna. Radila je duete, snimala kampanje, ljubila se sa Bellom Hadid za Calvin Klein, imala ozbiljne emotivne drame sa svojim partnerom koji je btw stvaran (i ne, ne pitajte nas kako to funkcioniše jer svega nam na svetu, ni nama nije jasno), ima prave pravcate frenemies kao svaka prava influenserka i preko 2 miliona pratilaca na Instagramu. Ona je sve što je brendovima i kompanijama danas potrebno: mlada je, veoma modno osvešćena, fluentna u diskursu društvenih mreža, i zauvek ima 19 godina, što je pomalo i jezivo ali sa strane industrije i veoma zgodno. Ima i još stvari koje su iz njihove perspektive dosta zgodne recimo to da je uvek spremna za snimanje i savršeno sređena i prilično dobrog raspoloženja i karaktera jer bez želje da zvuči uvredljivo, ali… Tako je programirana.
Rečju, ako je industriji i producentima dosta nervoznih glumaca, velikih zahteva i larger than life egoa, postoji sasvim dobar pravac u kom to može da se razvija i eliminiše – zameniti ih smirenim i vazda savršenim virtuelnim ličnostima koje nemaju nikakve nedoumice, krize ličnosti i talenta, i nervne slomove nalik na prave osobe, prosto i jednostavno jer to i nisu. Idealno i dosta jezivo, i kako je iz CAA najavljeno Miquela će raditi u oblastima “filma, TV-a, brend strategije i reklamnih kampanja” čime se i svim objektivnim “prednostima” koje ovakvi identiteti donose, zaista otvara pitanje da li treba da budemo zabrinuti? Da li su Miquela i ostali (koji postoje ali ni delom nisu ovoliko planetarno poznati) ozbiljna pretnja i neprijatelji glumcima, da li je ta armija virtuelnih identiteta opasnost? Realno, u tom slučaju čak ni CGI ne bi bio potreban da pegla de Niroa, prosto i jednostavno jer bi ostao u svom idealnom Taksista looku zauvek. Okej, istina sa limitiranim izrazima lica, intonacijom, i manje ubedljivosti, ali ne može se reći da su i svi glumci baš vrsni u tome, pa eto ih, glume i zarađuju ozbiljne pare.
Šalu na stranu, i svi udah/izdah i smirimo se, neće roboti i virtuelni avatari preuzeti planetu i poslove (još), ali je činjenica da je ovo baš veliki korak. Kako stvari stoje, i kako je profit jedino božanstvo kom se moli u ovom predivnom neo-liberalnom sistemu koji smo stvorili i koji živimo, naravno da će svi vođeni idejom o minimalno ulaganja i maksimalno ekploatacije biti oduševljeni svima koji to mogu da ponude, što ljudi definitivno nisu. Miquela nije pravi AI, napisana je i glas joj daju ljudi (yes! još uvek smo tu) tako da je pre veoma živopisan, animirani karakter, nego robot bilo koje vrste, ali ako je CAA ovo uradio, za to postoji nekoliko dosta dobrih razloga jer, ako neko oseća promenu atmosfere i sa koje strane vetar duva, i ako znaju da prepoznaju budućnost, to su oni. I da, iako volimo da verujemo da ma kako bio savršen, virtuelni identitet nikada ne može da zameni pravi, baš zbog svih manjkavosti koje ovaj ima, veoma je jasno da budućnost jeste veoma otvoreno polje, i to ono gde možda neće niko zameniti nikoga u pravom smislu te reči, ali definitivno jeste mesto u kom celebrity status više nije rezervisan samo za ljude, svidelo nam se to ili ne.
