Sezona filmskih nagrada se bliži, polako ocenjujemo i rangiramo svoje favorite i nadoknađujemo propušteno. Taman smo pomislili da smo sve posložili u glavi i razmišljamo koje filmove u koju kategoriju da smestimo, desi se neočekivano: zapljusne nas još jedan dobar film i to na Netflixu! Film „Bardo, False Chronicle of a Handful of Truths“, svoju svetsku premijeru imao je još u septembru na Filmskom festivalu u Veneciji, ali na njega smo posle toga pomalo i zaboravili, usled velike najezde naslova koje smo željno iščekivali da pogledamo, a koji su nam bili dostupni. Iza ovog dugačkog naslova krije se ime čuvenog reditelja Alejandra Gonzáleza Iñárritua, poznatog po hit ostvarenjima kao što su The Revenant, Biutiful i 21 Grams.
Glavni protagonista filma je Silverio Gama, poznati meksički novinar i autor dokumentaraca s adresom u Los Anđelesu. Nakon što je proglašen za dobitnika prestižne međunarodne nagrade, on se vraća u svoju domovinu, nesvestan posledica koje će ovo naizgled jednostavno putovanje ostaviti po njegovu psihu. On tamo suočava sa egzistencijalnim pitanjima koja se tiču njegovog identiteta, smrtnosti, istorije samog Meksika, prirode uspeha i porodice. Mnogi kritičari su rekli da ono što je „Birdman“ bio za teatarske i filmske radnike, „Bardo“ je za novinare, a s obzirom da i sam Iñárritu ima nekoliko Oskara u svojoj kolekciji, poređenje je nedvosmisleno.
Unutrašnji rat identiteta glavnog lika kog tumači glumac Daniel Gimenez Cacho odvija se na klizavom i nadrealnom putovanju koje je podjednako fascinantno i frustrirajuće. Ali iako duboko intiman, do te mere da će vam nekad biti teško da pratite nit njegovih asocijacija i uspomena, ovaj film pruža i putovanje po meksičkoj istoriji, njenom nasleđu i temi pripadanja. Već prva scena ovog filma koja počinje flešbekom u kojem Silveriova supruga Lusija rađa sina Matea koji odmah kaže doktoru po rođenju da je „ovaj svet previše sjeban“ i da zahteva da bude gurnut nazad u vaginu njegove majke, najvljuje do koje mere će se ovo ostvarenje poigravati sa motivom realnosti i imaginacije. Scenario se odvija nadrealno i snenoliko i ponekad će biti teško ispratiti sve, ali ono što će vam održati pažnju tokom ove voženje od skoro tri sata je i možda najveći kvalitet ovog filma, a to je njegova vizuelna strana. Direktor fotografije Darius Khondji udahnuo je život ovom filmu uz sjajni prilaz određenim scenama i fish-eye efektu, tako da i ako vam priča ne bude previše držala pažnju, a naratvine ekskurzije naporne, dovoljno je da uživate u onome što je pred vama.
Film je o nagradi, a snimio ga je i te kako nagrađen reditelj, da li je ovime i sama nagrada obezbeđena, ostaje da se strpimo i vidimo.
