Nakon intezivnog iščekivanja, željnog upijanja utisaka iz Sarajeva, kanski pobednik kog potpisuje Ruben Ostlund pojavio se premijerno na našim velikim ekranima u okviru festivala Slobona zona. Festival je otvorio jedan od aktera filma, hrvatski i svetski poznat glumac Zlatko Burić i najavio „komediju koja će nas pročačkati tamo gde treba“. I tako je i bilo.
Rubena svi pamtimo još od 2014. godine i njegovog velikog filmskog hita „Force majeure“, koji je pre dve godine dobio i svoju holivudsku ne tako uspešnu interpretaciju. Švedski pisac i reditelj Ruben Ostlund odmah je pokazao svoj neustrašivi, oštroumni pripovedački jezik drištvenih kritika i ciničnih ismejavanja stereotipnih obrazaca ponašanja. U ovom filmu, on se najviše bavio rodnim ulogama i očekivanjima, sve to smešteno u jednu porodicu koja je na zimovanju. Čuvena scena lavine postala je ikonična i povod za duge rasprave o pravilima ponašanja i očekivanjima sredine. Tri godine kasnije, 2017. godine, izlazi noovi film The Square, gde se autor dotakao licemerja i apsurda savremene umetničke scene, kroz svoj sada već prepoznati narativ ironije, jeze i sarkastičnog humora. Ukoliko ste pogledali oba ova filma, sigurno su vam u glavi ostale zapečaćene dve, tri kulminirajuće scene iz njih. U novom filmu, kulminirajući momenat vredan pamćenja sadrži skoro svaka scena i zato reditelj sa ovim filmom, „Trougao tuge“ definitvno odlazi nivo iznad.
Misteriju iza samog naziva razotkrivamo odmah. U otvarajućoj sceni filma, mladi maneken i jedan od glavnih protagonista Karl, zajedno sa ostalim kolgema modelima prisustvuje kasting. Tokom ove scene reditelj odmah kreće sa ismevanjem skupih brendova, objašnjavajući da su kampanje luks dizajnera „nadrkanog lica“, dok su kampanje za pristupačnije masovne linije „nasmejane“. Kasnije, Karl i njegova devojka Jaja, takođe manekenka i influenserka, vode dugu raspravu o seksu, novcu i njihovoj politici koja je rekapitulirana kroz „Trougao tuge“ na način koji je suptilan i očigledan. Lepota, status, bogatstvo i rodne norme postaju pomešani sastojci Ostlundovog kritičkog koktela koji pokušava da hiperbolično oslika život u neoliberalnom poretku, i apatiju nezaslužene privilegija.
Da ne otkrivamo previše za one koji film nisu stigli da pogledaju, posle uvodne sekvence prelazimo na luksuznu jahtu gde se susreću predstavnici visoke klase koji su do nje dospeli osiguranim putem: pravljenjem oružja, prodavanjem izmeta ili brojem pratilaca. Kroz kadrove neprijatnih razgovora i rečenica koje izlaze iz naizgled finih ljudi iz krema društva, savršeno dizajniranih fine-dining tanjira i na kraju najkarnalnijih radnji poput povraćanja, reditelj ispisuje svoju kritiku apsurdnosti luksuza i evolutivnig toka kapitalizma. Jedna od najsavršenijih scena: rasprava i gađanje citatima ruskog kapitaliste i američkog komuniste. Sledeći set-up vodi nas na pusto ostrvo i sučeljavanja sa preživljavanjem nekoliko likova. Da li smo u ovakvim uslovima borbe za vodu i vazduh svi jednaki?
Rubenov fillm je svojevrsna vrsta manifesta i pobune protiv luksuza i bogatstva. Filmski ustanak i znak upozorenja za brzu mašinu kapitalizma koja nas melje, a da mi ne stižemo ni da se osvrnemo. Njegova glavna premisa je možda previše jednostavna, bogati ljudi su loši, prljavi i prazni, ali njegov pripovedački čin radi to na urnebesno sjajan, gorak i prezabavan način.
