Novi Almodóvarov film je sve što smo očekivali a možda i više od toga
Da je Almodóvar majstor specifičnog pripovedanja u koje gotovo uvek donosi isprepletene pozicije, auto-reference, film unutar filma i priču unutar priče, to već znamo, a da ume da nadmaši sebe i da nas još uvek iznenadi, je definitivno potvrdio novim filmom „Dolor y Gloria“ (Bol i slava) koji je premijerno prikazan na Kanskom festivalu. U novom ostvarenju Almodóvar se osvrnuo na lični svet i operira na nivou unutrašnjih pogona kreativnosti, i prilično intimne, možda i najličnije priče do sada, koja se toliko lepo, lako i prirodno zahuhtava kako se film odvija, da bi nas lako ostavio prikovanim za ekran i neki sat duže nego što jeste.
Radnja filma fokusirana je na režisera Salvadora Malloa (koga je savršeno predstavio Antonio Banderas, i koji je za ovu ulogu potpuno opravdano dobio Zlatnu palmu u Kanu, a kako stoje stvari to je verovatno prva u nizu nagrada koje ga očekuju sa ovim ostvarenjem) čiji je život došao u fazu stagnacije, i blokade sa kojom se on veoma podvojeno nosi. Salvador nije napravio ni jedan film poslednjih godina, kako zbog fizičkog tako i emotivnog haosa kroz koji prolazi. Zbog operacije kičme je u konstantnim fizičkim bolovima, glavoboljama, dok ga paralelno proganja nedavna smrt majke, a sve to u paketu prouzrokuje psiho-emotivno-fizičku kreativnu blokadu. Ili je pak njena posledica. S druge strane, uspeh koji je postigao do tog životnog momenta je prevedeno u materijalno, jednako akumulaciji velikog kapitala i omogućava mu da živi udobno, u svom stanu u Madridu, okružen skupim umetničkim delima i nameštajem. Da živi udobno, i da nema potrebu da napravi ne znam kakvu promenu – živi, ali i da ne zna za čime je u potrazi, čemu se nada, niti koji je sledeći korak – ne zna. U takvom rastrojstvu susreće se sa bivšom glumačkom zvezdom Albertom s kojim je bio u svađi godinama, a koji ga ovom prilikom upoznaje sa „čarima“ heroina, na kom Salvador putuje u prošlost preispitujući sebe, svoje poteze i odluke i sve ono što ga je dovelo do pozicije u kojoj je sad. Taj trenutak susreta, i sa Albertom, i sa narkotikom, osim rekapitulacije prošlosti, predstavlja i glavni okidač za dalji zaplet i radnju. Dosta almodovarovski karakterističnog humora, kadrovi od kojih zastaje dah, zapleti koje realno mogu samo život i Almodovar da potpišu i fantastična gluma kako Banderasa, tako i Penelope Cruz i Asiera Etxeandia, koji su zajedno igrali i u filmu „Ma ma“.
