Hi. My name is Manda and I’m a property porn addict.
Imam još nešto da priznam: ne-pod-no-sim-ri-ja-li-ti-je. Ne volim ljude koji ih rade – nemojte misliti da im zato inteligenciju dovodim u pitanje, to je potpuno druga tema – ne volim teme, ne volim način, ne volim ništa. Trebalo mi je vreme da naučim da ovo posmatram kao fenomen ali da me isti ne iznervira do tačke u kojoj se bukvalno ospem od muke dok osećam kako mi odumiru sive ćelije. Tako je godinama, još od pre prve sezone KUWTK. Još od kad se Jessica Simpson pitala da li je tuna riba ili živina. Jednostavno nula sluha, nula tolerancije.
I onda sam ja, neviđeni mrgud na temu, ni sama ne znam kako kliknnula na Netflixov “Selling Sunset” i – odgledala obe sezone za jedno veče.
Da, znam da je u avgustu izašla i treća i, da, odgledala sam je isti dan kad je izašla. Isto u dahu i to u sred selidbe iz jednog stana u drugi kada sam realno zaista imala i preča i pametnija posla.
Za one koji ne znaju, “Selling Sunset” je serija koju potpisuju tvorci “The Hills” (da li je moglo drugačije?) i koja prati živote i poslove koje sklapaju najglamuroznije agentice za nekretnine iz The Oppenheim grupe. Njih je ukupno sedam (iako ih u stvarnosti u agenciji radi mnogo više). Sama grupa koju su osnovali brokeri Jason i Brett Oppenheim proglašena je za jednu od najjačih u Holivudu i u svoje klijente ubraja Meryl Streep, Orlanda Bloom i Ellen DeGeneres. Ove zvezde se u seriji ne pojavljuju pa ne mogu ni da ih koristim kao paravan i izgovor zbog kog je gledam.
Da stvari budu lično za mene još apsurdnije, kuće koje se nude na prodaju uopšte realno nisu po mom ukusu. Luksuzne, svakako. Ali estetika? Not so much. Ja sanjam o ukletim zamkovima u Škotskoj i Irskoj, o Bretanji, stanovima poput onog u filmu “Sanjari” i, kao izuzetak od pravila, o ostrvu Guadeloupe (ne onom meksičkom već na Karibima koje je pod francuskom zastavom). Kada je Los Anđeles u pitanju u mom sanjarskom svetu dovoljne su mu Case Studies sa potpisom Neutra/Koenig/Eames/dopišite sami, zatim Chateau Marmont i lažnjaci u španskom stilu koje su zvezde gradile početkom XX veka, a od kojih neke od srušenih neću nikada prežaliti. Današnja najskuplja kuća na Beverli Hilsu koju prodaje upravo Jason Oppenheim je poput svemirskog broda i iskreno, apsolutno me ne dotiče a to što nemam $75 miliona dolara da je kupim je poslednji razlog. Pa kako sam onda postala potpuni zavisnik?
Pokušavam da racionalizujem stvari i ne stižem baš daleko po pitanju toga zašto sam generalno postala property porn addict. Ono što znam jeste da u tome nisam usamljena. Kao što je trenutna situacija podstakla mnoge da maštaju o životu van grada – nevezano za to da li će taj plan ostvariti ili ne – tako je i svet nekretnina generalno postao nešto što su počeli svi da prate. Ne znam da li početak ovoga možemo da prišijemo MTV Cribsu pre toliko godina, ali istina jeste da se gledanje kuća pretvorilo u kolektivan sport (i u tome preraslo kategoriju guilty pleasure).
U tom sportu učestvuju svi. Uprkos ekonomskoj nestabilnosti, činjenici da milenijalsi (o mlađima da ni ne govorim) imaju mnogo manje šanse da kupe nekretninu u odnosu na prethodne generacije, veliki broj nas skroluje kroz imaginarne plakare veličine prosečne dnevne sobe u Beogradu i mermerna kupatila (a mermer će me ubiti, najgora je droga od svih). Da li je to zdravo ili odraz kolektivnog ludila i odvajanja od realnosti?
Pa, pretpostavljam da je linija tanka ali aspirativni eskapizam je nešto što nam je trenutno jako potrebno i to potpisujem. Ovo se odnosi i na same kuće ali i na žene koje ih prodaju. Upravo su Mary, Christine, Chrishelle, Davina, Amanza, Heather i Maya realno glavne zvezde serije. Ni one nisu po mom ukusu ali su beskrajno zabavne (uz malo premotavanja unapred, Netflix bi baš mogao malo da sabere po pitanju pokrivalica). Mogu da vam se sviđaju ili možete da ih mrzite, možete i oba, niko ne brani. Kako su se sve skupile na jednom mestu neće mi biti jasno ni za hiljadu godina ali miks jednostavno funkcioniše iako je iscrpljujuće pratiti ko kome priča iza leđa i u ista zabada noževe. Svaka je negativac i to je zapravo jako oslobađajuće.
Realno, kada su ulozi tako visoki i scenario ih prati. Tako ćete videti agenticu koja je svoju lokaciju za venčanje prodala na dan tog istog venčanja, razgledanje kuća uz botoks na poklon, objavu razvoda preko smsa (Carrie i njen post-it who?) i sve to na štiklama sa kojih pogled izaziva vrtoglavicu i modnim komadima koji se posle raskrinkavaju na netu – da, pogledala sam i tekst na tu temu i nemojte mi reći da vi nikada niste.
Google kaže da sprema i četvrta sezona, kad počinje odbrojavanje?
