Ime Ai Weiwei znaju manje više svi koji su nekako upoznati sa svetom umetnosti. Umetnik instalacija, u poslednje vreme sve češće i režiser dokumentarnih filmova i definitivno larger-than-life persona koja toliko često i predano kritikuje pa i ismeva kineski autoritarni sistem i njegove ekstreme da je to finalno dovelo da Weiwei bude smatran državnim neprijateljem i postane disident.
Ta pozicija mu možda još više omogućuje da se bavi aktuelnim političkim i društvenim temama, i iako još uvek radi i instalacije i učestvuje na velikim svetskim izložbama, Weiwei je počeo da koristi kameru i film kao humanitarno oruđe kojim se bori za pravdu i to da priče budu ispričane. Od filma “Stay Home” njegov portret HIV pozitivnih u Kini, odnosu sistema i zajednice prema njima, do “Human Flow” filma o emigrantskoj krizi, ovaj umetnik je već nekoliko puta dokazao da mu ide sa vizuelnim pripovedanjem, tako da novi film na temu pandemije, konkretnije situacije u Vuhanu i prikaza njegovih građana, ne bi trebalo da bude iznenađujuća vest.
Ono što jeste iznenađujuće je da “CoroNation” niko nije očekivao jer se radio u najvećoj tajnosti. Ovo je prvi dokumentarac objavljen o karantinu i pandemiji u Kini, i baca prilično široku mrežu u koju upada spektar različitih problema i stavlja ljudsko lice na naizgled bezličnu, globalnu zdravstvenu krizu. “CoroNation” je objavljen bez najave i donosi novi pogled na amaterski snimak, budući da je ceo film proizveden u tajnosti i mahom od snimaka građana amatera, a “CoroNation” se obračunava sa paradoksima kineskog sistema i reakcije na koronavirus od ljutih građana, preko zastrašujućih medicinskih procesa i državnih propusta. Novi Weiweijev film je kolaž prethodnih meseci, sastavljen od različitih pojedinaca i perspektiva i predstavlja gotovo dva sata odgovora na propagandne i birokratske sile koje su rezultovale velikim brojem smrti i društvene disfunkcinalnosti.
„Human Flow“ (2017)
Weiweiov dokumentarni film o izbegličkoj krizi i uticaju koji ima na sve.
