Nema ničeg goreg od osećaja gubljenja vremena na užasan film koji je napravljen po predivnoj knjizi. Knjiga koju niste mogli da ostavite, zbog koje ste otkazivali planove, čitali je naglas, znali da bi vam polica bila poluprazna bez nje ali ste je svejedno pozajmili prijateljici jer zaista mora da je pročita. Jednostavno mora. I onda, najgori strah – okej, možda nije baš najgori ali svakako jedan od najgorih – potvrđen kada ekranizovana verzija vašeg književnog favorita izađe i podseća na loš Tinder dejt. Toliko potencijala da bi na kraju izneverio sva očekivanja. Zašto? Istorijski posmatrano, ovakvi promašaji obično mogu da se svedu na: grozan scenario, tragikomičan kasting i brljav zaplet, potpuno nedosledan originalnom izvoru.
Ipak… svi volimo ideju da naše omiljene priče dobiju svoju ekranizaciju i filmski makeover. Neke se čak čine savršenim sa kinematografsku adaptaciju. A onda je tu i uzbuđenje, i kritikovanja unapred pre gledanja. TV i filmski studiji to razumeju: hajp mašina. Čak i ako na kraju ispadne totalno bezveze, nije ni bitno. Radoznalost je moćna droga – ljudi će svejedno gledati da bi to saznali.
A ne smeju se ni zapostaviti neke briljantne ekranizovane verzije u poslednje vreme od „Na sve strane malo požari“ do „Nevidljivi čovek“, zajedno sa veoma iščekivanim ostvarenjima koja će da obeleže kraj godine od „Bridgerton“ Shonde Rhimes (adaptacija bestselera koji je napisala Julia Quinn) i Sally Rooney adaptacije njenog romana „Razgovori sa prijateljima“ (da popuni rupu koja je ostala posle „Normalni ljudi“). Dakle, šta čini savršenu knjiga-u-film adaptaciju? Pitali smo pet autora da nam pomognu, i odaberu svoje favorite…
Elisabeth Day
Autorka „How to Fail“, i „Failosophy“ (izlazi u oktobru)
Moja omiljena adaptacija je trenutno “Normalni ljudi”. Mislim da su glavni glumci neverovatni, režija fantastična i scenario razumljiv na najsnažniji mogući način. To je adaptacija koja knjigu čini još življom i volim što je verna knjizi, dok istovremeno proširuje teme na veoma elegantan i suptilan način. Ne događa se previše toga, a ipak se događa sve jer istražuje ideju Johna Updikea da postoji lepota u običnom, svakodnevnom, da su te svakodnevne interakcije zapravo najdublja, najznačajnija stvar.
Takođe mislim da je Nichollsova adaptacija “Patrick Melrose” romana urađena sjajno. Pre toga, volela sam BBC-jevu adaptaciju “Gordost i predrasude” iz 1995. i Merchant Ivory adaptaciju “Soba sa pogledom”. Sva tri primera su raskošno snimljena, sa poštovanjem originalnog materijala ali živim izvođenjima koji su približili knjige sasvim novoj publici. U principu, mislim da mi se dopadaju sve adaptacije koje su verne knjigama… Što verovatno i nije iznenađujuće.
Harriet Walker
Autorka „The New Girl“
Ne samo što je “Razum i osećajnost” najtopliji, najsrceparajući roman Jane Austin, nego je cast Ang Leejeve adaptacije iz 1995. kao večera iz snova sa poznatima: Emma Thompson, Hugh Grant, Alan Rickman, Kate Winslet, Greg Wise – i još više poznatih lica u sporednim ulogama nego što u epizodi “Igra prestola”. Kao knjiga, “Razum i osećajnost” često živi u senci “Gordost i predrasude”, ali mislim da je više politička i ključnija u svom emotivnom pristupu tome. U svojoj suštini je priča o prihodima u vreme kada žene određenog staleža nisu imale ni školovanje niti priliku da rade, bile su u potpunosti finasijski zavisne ili od oca ili od muža i morale su da biraju između ljubavi ili stabilnosti. Ovo je priča o izuzetno velikoj čežnji za obe te stvari. Emma Thompson prenosi Austinine reči pameću i elanom koji bi se i očekivao. Plakaćete, smejati se, i premotavati da vidite Grantove, Wiseove i Rickmanove šiške kako se kreću u usporenom snimku.
Abi Daré
Autorka „The Girl With the Louding Voice“
Mora da sam imala oko 15 godina kada sa spazila knjigu “Kum” na maminoj polici u našoj kući u Lagosu. Zgrabila sam je, uvila u novine da sakrijem naslov (zato što mi je bilo zabranjeno da čitam mamine knjige) i našla sam se uvučena u svet koji je Mario Puzo znalački kreirao. Film je urađen veoma blisko knjizi, sa scenama koje lete i koje su me opčinile. Dok knjiga ide mnogo više u dubinu i detalje, film odlikuje sjajna gluma i teme porodične moralnosti i sistema poslovnog integriteta, preplitanje dobrog i lošeg, što se sve tako lako spojilo. Maestralna knjiga i sjajan film. S druge strane, filmska adaptacija koja je mnogo otišla od knjige ali koja nije umanjila bogato iskustvo koje sam očekivala je bila “Devojka iz voza” Paule Hawkins. Bilo je mnogo manje i više suptilnih razlika između dve forme, i mislim da sam baš u tome uživala, ne samo zato što je gluma bila sjajna, nego i zbog toga što mi je donela nešto što knjiga nije kada sam prvi put čitala ovaj bestseler roman.
Jack Rooke
Autor „Cheer the F**K Up“ (izlazi 30. jula)
“Matilda” je do sada još uvek moja omiljena adaptacija. Teme su tako univerzalne: prijateljstvo, dobrota, pohlepa, deca koja su pametnija od odraslih, kontrola, korupcija, porodične veze koje idu dalje od krvnih, magija. Sve je tu. Ovaj klasik Roalda Dahla je napisan sa toliko detalja i nevinosti, a istovremeno se nosi sa mnogo težim stvarima. Svaka scena iz filmske adaptacije iz 1996. gde je Danny DeVito u ulozi i pripovedača i režisera, a glumi i Matildinog tatu, je prema mom mišljenju savršena. Vizualni efekti su za sredinu 90-ih takođe neverovatni, kad god Matilda vežba magiju. Posebno volim kada Matildin tata pokazuje prezir prema ekspertima, “pametnim ljudima” ili onima sa obrazovanjem – čini se tako relevantnim i bliskim u današnjoj političkoj klimi sa muškarcima netrpeljivog ponašanja. Skoro da je kul kako je u poslednje vreme ceo svet konačno počeo da sluša eksperte koji su poslednjih godina, barem kod nas, bili ismevani i negirani. Tako da, preporučujem da ga opet stavite na listu, bilo da imate sedam ili sedamdesetsedam godina.
Libby Page
Autorka „The 24-Hour Café“
Dopao mi se roman “Bruklin”, a onda sam otkrila i film na Netflixu sa Saiorse Ronan. To je pravi dragulj. Likovi su veoma verni onome što se sećam iz knjige, i cela atmosfera priče i junaci su savršeno uhvaćeni. To mi je najvažnija stvar u vezi sa adaptacijama: ne smeta mi ako se neke minorne stvari promene sve dok se zadrži duh priče. Zanimljivo je da Saiorse Ronan glumi u još dve moje omiljene adaptacije: “Na plaži Chesil” i “Male žene“, dva predivna filma pravljena po knjigama.
