Kombank dvorana i Filmski centar Srbije su započeli u februaru 2020. godine program “Sala srpskog filma” u
okviru kog su svakog dana tri termina u salama Kombank dvorane rezervisana za domaće igrane filmove
i dokumentarce, kao i za manjinske srpske koprodukcije. U fokusu su kako nekomercijalni filmovi tako i filmovi
koji nisu imali redovnu bioskopsku distribuciju ali i filmovi čija je distribucija bila davno završena i koje publika
nema više priliku da gleda.
Od jeseni 2021. program Sale srpskog filma uređuju članice i članovi portala filmske kritike Filmoskopija. Jedna
programska celina (selekcija) traje dve nedelje. Novina je da u okviru programa postoje kratkometražni i srednjemetražni filmovi, jer za njih bioskopska distribucija praktično ne postoji.
Od 25. novembra do 9. decembra u okviru programa Sale Srpskog filma u Kombank dvorani, na
repertoaru će biti domaći filmovi koji se bave temom nasleđa: „Teret“ Ognjena Glavonića,
„Cinema Komunisto“ Mile Turajlić i dva kratkometražna filma „Tranzicija“ Milice Tomović i
„Poslednja slika o ocu“ Stefana Đorđevića. Urednica selekcije „Nasleđe“ je Katarina Koljević, rediteljka i članica Filmoskopije, portala
filmske kritike u okviru Filmskog centra Srbije.
„Dok se jedni pozivaju na to da smo narod i kultura opterećena nasleđem, drugi pate od manjka našeg nasleđa u kinematografiji, ali činjenica je da je naš odnos prema nasleđu isti kao i prema sećanju − duboko selektivan. Kao i naše osećanje identiteta radi se o temi sa duboko polarizovanim doživljajem u srpskom društvu. Međutim i takav odnos prema nasleđu se može smatrati nečim što nasleđujemo. Nasleđe se prostire po vertikali društvene svesti i obuhvata različite aspekte života.
Pojam nasleđa je složen i označava nekoliko komponenata koje su integralne u njegovom sastavu: lično, porodično, društveno, političko. Ove komponente su gusto isprepletane i direktno utiču jedna na drugu. Naše lično nasleđe uslovljeno je delimično porodičnim nasleđem, dok je ono uslovljeno društvenim koje obrazuje političko nasleđe koje ponovo dolazi u direktnu relaciju sa ličnim nasleđem. Ono što najviše odbacujemo kao nasleđe je upravo onaj deo nasleđa koji nas najviše definiše. Ono što se trudimo da izbrišemo, da zaboravimo, jeste upravo ono što je neizbrisivo u nama“, ističe Katarina.
„Poslednja slika o ocu“ prati terminalno bolesnog Dušana (Igor Benčina) koji
bezuspešno pokušava da pronađe nekoga ko će preuzeti brigu o njegovom sinu Lazi (Marko
Matić). Protagonista se bori sa sopstvenim odlaskom, pokušavajući da ga olakša stvarajući
uspomene svom sinu. Put kroz opustošenu zemlju u kojoj ima malo ljubavi, kristališe ljubav oca i
sina. Ovaj put ostavlja neizbrisiv trag ljubavi i prisustva u životu sina, ali ne poriče prazninu koja
ostaje, poput očigledno prevelike jakne koju otac ostavlja svom sinu. Sin će naslediti prazninu,
ali će naslediti i sećanja i ljubav, te Đorđević na intiman način razlaže dvojakost pojma nasleđa.
Termin od 18:30 rezervisan je za film „Teret“ Ognjena Glavonića koji prati Vladu (Leon Lučev)
koji radi kao vozač kamiona tokom NATO bombardovanja Srbije, 1999. godine. Prevozeći
nepoznati teret sa Kosova za Beograd, on prolazi kroz nepoznatu teritoriju, pokušavajući da se
snađe u zemlji razorenoj ratom. On zna da će, nakon što obavi posao, morati da se vrati kući i
suoči sa posledicama onoga što je učinio.
