Pretraga

Šta smo naučili iz serije \"My Love: Six Stories of True Love\"?

Šta smo naučili iz serije "My Love: Six Stories of True Love"?

Tekst: BURO.

Nema dileme oko toga da smo na crtanim filmovima odrasli svi. Opčinjeno smo gledali prinčeve i princeze, i poteškoće koje ih zadese ali sve nekako regulišu, i zle čarobnice, i dobre vile, i čuveni srećan kraj i rasli na toj predivnoj ideji da kako tako sve mora da se završi dobro. Da prava ljubav pobeđuje sve, i da ju je uvek moguće prepoznati u sto drugih tako što ne posustaje, ne boji se, iskrena je i traje zauvek. Od generacije do generacije crtani filmovi su se menjali, junakinje postajale sve snažnije i odvažnije, samostalnije i hrabrije, ali osnovna romantična premisa uvek ostaje ista. Svako ima svog para i samo je potrebno da ga nađe a posle toga je sve lagano jer svi uostalom znamo šta se događa u tom “posle”. “Živeli su srećno do kraja života”, naravno, šta drugo?

Realnost je doduše pokazala da ima mnogo toga drugog i da postoji baš dosta mogućih opcija i pravaca u kojima odnosi mogu da odu, da nisu svi baš jednako lepi, i da su sive zone poluodnosa i odnosa bez naziva mnogo šire i veće nego što nam je iko ikada rekao. Takođe je i dosta velika šansa da su nas baš crtani filmovi prilično upropastili kada su očekivanja u pitanju i da sva pogrešna predubeđenja i sve nerealnosti dolaze upravo odavde.

Ipak, uprkos tome ne možemo da ih krivimo, svi volimo da verujemo u magiju i ljubav. Nije ni da se ljutimo što život nije baš ispao kako smo zamišljali, i što je svuda više negativaca nego prinčeva, a i to malo prinčeva što ima je prilično diskutabilno i sa velikim paketima problema i kofera, i daleko manje stabilno i posvećeno.

Šta smo naučili iz serije "My Love: Six Stories of True Love"? (фото 1)

Međutim, sve i da kažemo da uz malo sreće poznati kraj iz crtaća možda i jeste moguć, pravo pitanje je, na šta zapravo mislimo kada kažemo “živeli su srećno do kraja života?” Kako bi to izgledalo u realnosti? Niko se nikada ne razboli, uvek imaju para, svi su neprestano srećni i zadovoljni? Da li imaju decu ili ne, šta je sa poslovima, da li se svađaju, da li neko nekoga vara i još bolje pitanje umeju li to da prebrode, da li im je još uvek zabavno zajedno kao i prvog dana ili 40 godina braka znači rutinu i dosadu? Da li je uopšte obavezan znak jednakosti između toga? Šta zamišljamo kada pomislimo na višedecenijsko partnerstvo, i kako stvarno izgleda ostati sa nekim do kraja života?

Dokumentarna serija “My Love: Six Stories of True Love”, pokušava da da odgovor na ovo pitanje i u toj misiji prati šest parova od Koreje do Brazila koji su pronašli način kako se funkcioniše i ostaje zajedno. I kako stoje stvari, ma koliko svi oni bili različiti na svim meridijanima, u svim odnosima od supertradicionalnih do prilično savremenih, bilo u gej ili hetero partnerstvu, na kraju dana se sve svodi na isto. Na jednu prilično jednostavnu stvar a to je da je pravo partnerstvo ono u kom dve osobe istinski brinu jedno za drugo.

Šta smo naučili iz serije "My Love: Six Stories of True Love"? (фото 2)

U Španiji osamdesettrogodišnji muž pomaže svojoj ženi svako jutro da ustane iz kreveta. U SAD stariji bračni par sedi na travnjaku i proslavlja 4. jul. U Indiji par radi na plantaži pamuka i skuplja novac za proslavu Diwalija. U Brazilu jedna žena budi drugu i želi joj srećan 65. rođendan. U Japanu jedna žena je davno spasila život jednom muškarcu i i dan danas tvrdi da je on nešto sasvim posebno. Detaljno i intimno ova serija istražuje onaj koncept o kom svi na neki način sanjamo ali ga ne razumemo sasvim i pored toga što je predivan prikaz ljubavi u starijim godinama i partnerstvima koja odolevaju svemu i jesu “happily ever after” svoje vrste, podseća da ljubav u svim svojim oblicima i na svim krajevima sveta uvek izgleda isto.

A podseća i na neke druge jednako važne lekcije zbog kojih veza opstaje. Kao na primer to da nije uvek lako ali da biti partner stvarno znači biti tu kroz sve i zajedno sa nekim držati strukturu života koji ste izgradili. Da je partnerstvo dvosmerna ulica i da je balans neverovatno važan. Ne opstaje odnos u kom jedan voli, jedan radi, jedan je posvećen i u kom dve osobe vole istu osobu, već onaj u kojoj je ta razmena ljubavi prirodna kao disanje. Ciklična dinamika koja nikada ne presuši i gde naizmenično puvek ostoji neko ko će biti snažan za oboje. Podseća i na to da nema ničega vrednijeg od mogućnosti da živiš u trenutku. Mladost ima tendenciju da trči da uvek negde žuri i kasni i ne osvrće se oko sebe dok ne bude prekasno. Starost zna da je svega ostalo prilično malo, pa je i čišćenje opalog lišća u dvorištu jednako čarobno kao odlazak na more prvi put. Stavlja znak uzvika na male stvari koje se rade zajedno, male rutine i rituali koji održavaju odnos i čine ga posebnim, i to koliko je važno smejati se sa nekim. A nije sve uvek zabavno, ni u životu ni u seriji. Svi stare, svi se menjaju, svi su negde gde nikada nisu bili pre, i nije sve samo sreća i romantika, pa David i Ginger (SAD), između ostalog posećuju i kremaciju i razgovaraju o svojim planovima i željama kada se to jednog dana dogodi.

Šta smo naučili iz serije "My Love: Six Stories of True Love"? (фото 3)

A hoće, jer je i to deo rečenice “do kraja života”, čega smo svi svesni, samo je dobro kada priču o tome zameni red smeha i kugla sladoleda. Možda to i jeste život. Red tuge, red sladoleda, i puno smeha. I tako, posle preko 40 godina provedenih zajedno ovi parovi još uvek znaju kako da se zajedno smeju. Zajedno rade. Zajedno planiraju. Dele priče i pevaju. Flertuju i daju komplimente. Nežni su, posvećeni i veoma jasno stavljaju do znanja da je njihova veza, njihov odnos ono što prevazilazi sve. Ili što bi Satyabhama rekla: “Veza između nas je duža od ovog života”. I nije lako ne osetiti malo zavisti prema onima koji su pronašli ovakve veze, ali je i utešno znati da neko jeste, i da ljubav stvarno postoji tamo negde.

Šta smo naučili iz serije "My Love: Six Stories of True Love"? (фото 4)

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor