Posle najezde gomile loših i negledljivih romantičnih komedija i još gorih serija koje se naporno trude da zasluže ovu titulu, teško je vratiti poverenje Netflixu i kliknuti na neki novi naslov sa primamljivim sladunjavim thumbnail-om. Ipak, najsvežiji uradak iz kuhinje „Your Place or Mine“ ponudio nam je nešto više na prvu loptu. Pre svega tu su Reese Witherspoon koju dugo nismo videli u ovakvom žanru (a koja nas je oduševila u Little Fires Everywhere), i Ashton Kutcher kog takođe nismo videli dugo, ali nismo ništa ni propustili, s obzirom da glumac izgleda identično kao pre petnaest godina. Osim ovog obećavajućeg dvojca tu je i večita tema zamene mesta i sve ovo je sasvim dovoljno da još jednom poverujemo Netflixu i ipak kliknemo „Play“ našavši se ispred ekrana sa omiljenom kantom sladoleda. Film se našao na platformi 10. februara, tik uoči Dana zaljubljenih, te je verovatnoća da ćete kliknuti verovatno za nijansu povećana ovom okolnošću, a još ako vam se ovaj datum poklopio i sa PMS-om, klik je već izvesan.
Film traje skoro dva sata i tokom njega pratimo Debbie i Petera, koji su odrasli u istom mestu i nekad kao tinejdžeri bili zajedno. Danas su najbolji prijatelji koji žive različite vrste života u različitim gradovima, ali su non-stop na video pozivima jedno sa drugim i postali su najbolji prijatelji. Debie je ostala u rodnom gradu i živi sa sinom tinejdžerom. Odustala je od svojih snova da se bavi izdavaštvom i bavi se administrativnim poslovima u školi, dok je Peter postao uspešni biznis konsultant i živi u predivnom stanu u centru Njujorka. Glavni zaplet dešava se kada Debie mora da ode u Njujork na nedelju dana, a Peter predlaže da on ode u Los Anđeles kako bi čuvao njenog sina. Debbie odlazi u Peterov stan, a Peter kod Debbie. Zaplet filma imao je mnogo potencijala. Međutim, gluma je pomalo dosadna i svi izrazi lica su nešto što smo kod njih već videli. Postoje scene koje će vam biti dosadne, a i sam film je na kraju veoma predvidljiv, kao što je većina romantičnih filmova. I na kraju naravno – scena na aerodromu i happy end.
Ovaj film ćete verovatno zaboraviti za par meseci, ali feel-good osećaj koji bez obzira na sve ipak pruža, nešto je što smo zaboravili da jedan prosečan film može da izazove. U poslednje vreme, romantične komedije postale su previše „ambijentalne“, a čini se da ovaj žanr i nije preterano popularan među Gen Z, s obzirom da je „Euphoria“ njihova generacijska serija. U ovakvim uslovima, sjajno je što se pojavio film poput ovog i podsetio nas na nepostojeću lagodnost i lepršavost života kakva smo zaboravili da postoji, čak i na filmu.
