Svi imamo neku seriju koja nas na prvi pogled nije baš nešto privukla i trebalo nam je malo vremena da se naviknemo i da nam legne, da bi nam brzo postala možda i omiljen naslov. Sličnu situaciju proživljavamo neretko i za iste naslove, i sada je na primer dosta teško zamisliti da je američka verzija serije “The Office” kada je prvi put emitovana 2005. dočekana sa jezivim kritikama kako od profesionalaca tako i od publike. Ljudi su mislili da je neoriginalna, neinventnivna, neduhovita i loša verzija britanskog originala. Sreća pa je NBC posle prve sezone, uprkos svemu, odlučio da nastavi sa snimanjem i od druge sezone krenule su da se nižu nagrade, uspesi, aplauzi i priznanja. Danas, petnaest godina kasnije Michael i Dwight su legende svih memova i neko sa kim se veoma lako povežemo kada su u pitanju teški dani u ofisu, nesnosne kolege i šefovi i egzistencijalne krize onako uopšteno. Ipak, to sve pripada nekoj drugoj dinamici i nekom drugom vremenu i danas u doba prebrzih gigantskih streamera, vlada nešto drugačija politika gde mnoge serije ne nailaze na ovakvu ljubaznost i darežljivost i nemaju baš puno prilika za drugi prvi utisak i dokazivanje svojih vrednosti.
Danas u doba prebrzih gigantskih streamera, vlada nešto drugačija politika gde mnoge serije ne nailaze na ljubaznost i darežljivost i nemaju baš puno prilika za drugi prvi utisak i dokazivanje svojih vrednosti.
To je nedavno potvrdila i firma Ampere Analysis koja se bavi medijskom analizom u kojoj su zaključili da Netflix Original u proseku dozvoljava dve sezone maksimalno pre nego što ugasi seriju. Sigurno znate o čemu govorimo jer vam je u proteklih nekoliko godina koliko postoji, Netflix barem jednom servirao ovakav scenario, slomio srce i ostavio vas sa pitanjem koje svi imamo posle raskida: “Ali, zašto??”
Samo tokom prošle godine, Netflix je ugasio 20 velikih naslova među kojima su i “The OA” ili zabavni sitkom o životu druge i treće generacije latinosa u Americi, “One Day at a Time”. Čak i neke serije koje su imale potencijala da postanu blokbasterski favoriti kao apokaliptični “Daybreak” su prepušteni zaboravu. Ni 2020. nije imuna na otkazivanja i do sada je najavljeno da će nekoliko naslova krenuti istim putem mraka, što znači da koliko god se fanovi trudili da ih zadrže neki naslovi su osuđeni da odu sa ekrana zauvek. Istina jeste da ponekada naprave neki presedan pa su se tako fanovi “Sense8” krajnje agresivnom kampanjom izborili za bonus sezonu, ali je većina naslova ostavljena sa nepromenjenom konačnom odlukom koju gotovo ništa ne može da promeni, i glavno pitanje koje se postavlja je naravno kako se o tome odlučuje?
Sigurno vam je u proteklih nekoliko godina koliko postoji, Netflix barem jednom servirao ovakav scenario, slomio srce i ostavio vas sa pitanjem koje svi imamo posle raskida: “Ali, zašto??”
Ako ste se zaista iskreno makar jednom ovo upitali, kao i kako je moguće da prestanu sa emitovanjem i snimanjem serije koja, kako se vama čini, stvarno dobro prolazi i svi pričaju o njoj, istina leži u tome je finalna Netflixova metrika na prvom mestu vezana za “Watchers”, iliti gledaoce to jeste ukupan broj ljudi koji gleda neku seriju. Treba se prisetiti činjenice da je Netflix uneo revoluciju u način na koji gledamo serije prvo tako što su počeli da donose cele sezone u paketu spremne za bindžovanje, a drugo zato što je iskustvo koje donosi globalno. Više nema onoga da se premijera filma desi u SAD pa mi ovde čekamo nekoliko meseci da odgledamo nego se Netflixove premijere događaju istovremeno svuda na svetu. To je s jedne strane sjajno i drži nas sve u toku i sa konstantnim prilivom istih novih naslova, ali u slučaju otkazivanja ume da zakomplikuje stvari. To što nešto trendinguje na našem Netflixu ne znači da doživljava isti uspeh svuda na svetu, a samo ultimativan uspeh na svim meridijanima je ono za šta je platforma zainteresovana. Kako kaže potpresednica platforme, Cindy Holland, gledanost neke serije se ocenjuje tokom prvih 28 dana od premijere i to je ono što će je spasiti ili ubiti i finalno odlučiti da li će se nastavljati sa snimanjem. U prevodu, naše omiljene serije imaju okruglo četiri nedelje da budu po ukusu svih ili da ih više ne bude.
Tokom prvih 28 dana od premijere se odlučuje hoće li se se nastavljati sa snimanjem. U prevodu, naše omiljene serije imaju okruglo četiri nedelje da budu po ukusu svih ili da ih više ne bude.
Prilično surova strategija, ali niko nije rekao da je Netflix svet preterano nežan i mio. S druge strane, naravno da je u pitanju i novac. U pitanju je mlevilica kapitala koja puno ulaže u svoja originalna ostvarenja ali puno i očekuje i zna da ukoliko se serija pokaže dobrom mora to i da plati. Tako Netflix praktikuje da posle svake sezone podiže honorare čitavom timu koji radi na seriji, i prilično je izvesno da takva dinamika nije održiva ukoliko serija nije super-gledana. Sjajna je za one koji uspeju da prežive i poražavajuća za one koje proguta ostali sadržaj.
Sadržaj je stavka broj tri na listi osnovnih razloga prekida i raskida. Dok neki drugi streameri vole da neguju dugoročne odnose i više su nalik na duge stabilne veze i imaju serije koje broje i po 10 sezona, Netflixova strategija je više nalik na laki flert i u mnogome se zasniva na raznovrsnosti i šarenolikosti ponude. To znači da su strateški naklonjeniji ideji o više serija sa manje sezona. Smišljeno prave more sadržaja u kom bi što više gledalaca pronašlo nešto za sebe. Raznolikosti i ideje što se tiče, definitivno za thumbs up, ali u praksi to znači da ukoliko naša omiljena serija ne postane ozbiljna zvezda, dobije nagrade i višemilionsku gledanost kao na primer “Orange is the New Black”, “Stranger Things” ili “House of Cards” velike su šanse da će se nakon dve sezone ugasiti.
Najveći problem toga je što uprkos dosta racionalnom objašnjenju ovakvim delovanjem doprinosi gašenju niche naslova, alternativnijih, artsy, koji možda nisu za svačiji ukus ali jesu neverovatno kreativni, inteligentni i kvalitetni. Tako da, kada Netflix sledeći put otkaže seriju koju volite sada barem znate zašto, a možda znači i da imate vrlo specifičan ukus koji ne prati masu. Dosta kul i zapravo i priličan kompliment, ali verovatno ne pomaže baš mnogo dok ste u sred tugovanja za omiljenim naslovom.
