Gerald i Sarah Murphy bili su IT par pre nego što je taj izraz uopšte skovan: zanosni američki emigranti, koji su probudli život na Azurnoj obali, bili su sjajni u svemu što rade, bilo da su organizovali zabavu u Parizu za najnoviji balet Igora Stravinskog, žurku za Colea Portera u Veneciji, piknike na plaži sa Picassom ili gledanje borbe bikova s Hemingwayem u Pamploni.
Bile su to burne dvadesete, jedinstvena u istoriji džez era, „doba čuda, umetnosti, neumerenosti i satire“ (F. Scott Fitzgerald), a Gerald i Sarah Murphy, naš ovonedeljni kultni par je iz Amerike u Evropu, osim novca, doneo divlju energiju, strast za lepim, ludilo i magiju kojom je očarao tadašnju kulturnu elitu. Brojni umetnici i intelektualci su, osim u njihovom živom duhu i izdašnosti, uživali i u zabavama koje su supružnici pravili, uglavnom u svojoj kući Villa America u Antibima na Azurnoj obali
Gerald Clery Murphy rođen je 1888. u Bostonu, od oca irsko-američkog porekla i u porodici koja je posedovala Mark Cross Company – kompaniju koja je trgovala finim kožnim proizvodima. Od malena je bio esteta i nikad se nije osećao fino na sastancima odbora za koje ga je otac pripremao od detinjstva. Tri puta je pokušavao da upiše Yale, ali se fino kotirao tokom studiranja. Na studijama se družio sa mladim Coleom Porterom (Yale, generacija 1913), kojeg je uveo u bratstvo Delta Kappa Epsilon, gurajući ga da piše mjuzikle još dok je bio na studijama.
Sara Sherman Wiborg rođena je u Sinsinatiju 1883. godine, takođe u bogatoj porodici – njen otac bio je hemičar i imao svoju kompaniju za proizvodnju boja za štampanje i lakova, i samostalno je stekao ogromno bogatstvo, odnosno postao milioner do svoje 40. godine, dok je Sarina majka, Adeline Sherman, rođena u uglednoj američkoj porodici Sherman. Kao tinejdžerka, Sara je sa porodicom provela nekoliko godina u Nemačkoj, kako bi njen otac širio posao po Evropi, gde su se brzo uklopili u visoko društvo Evrope XX veka. Po povratku u SAD, Wiborgovi su veći deo vremena provodili u Njujorku, a kasnije u Istočnim Hemptonsima, gde su 1912. sagradili dvorac Dunes, na imanju koje se prostiralo na 600 hektara. Plaža Wiborg u Istočnim Hemptonsima nosi ime po njima.
Gerald i Sara Murphy upoznali su se kao adolescenti – on je bio pet godina mlađi i u početku se samo družili. Verili su se 1915, kada je Sara imala 32. godine. Sarini roditelji nisu odobravali ovu vezu jer je Gerald poticao iz porodice koja se bavila trgovinom, a ni Geraldovi nisu bili mnogo srećni zbog izbora svog sina – Geraldov otac teško je odobrao bilo šta što je Gerald radio. Bilo kako bilo, par se venčao i nakon svadbe živeo na adresi 50 West 11th Street u Njujorku. Dobili su troje dece i 1921. sele se u Pariz – bežeži od ograničenja Njujorka i međusobnog nezadovoljstva njihovih porodica njihovim brakom.
Iako postaju deo elitnih umetničkih krugova u Parizu, Gerald i Sara Murphy sele se na francusku rivijeru, gde počinje da se dešava sve ono po čemu ih pamtimo i danas.
Pre nego što su Gerald i Sara Murphy stigli na francusku rivijeru, ova regija je bila prilično neposećena i zapuštena tokom letnjih meseci – a onda su Murphyjevi podstakli pravu renesansu u umetnosti i književnosti na ovom području, onakvu kakva je vladala na ulicama Pariza i kafićima Monparnasa.
Zahvaljujući njima 1923. Hôtel du Cap ostaje otvoren tokom leta, kako bi tamo mogli da ugoste svoje prijatelje, sa kojima su uživali u sunčanju – pre njih lenčarenje na suncu nije postojalo kao aktivnost – a onda je postalo moderno, zahvaljujući njihovim dugim izletima i piknicima na La Garopou. Na kraju su kupili vilu u Kap d’Antibu i nazvali je Vila Amerika, gde su živeli mnogo godina.
Ako želite da saznate nešto više o njihovom senzibilitetu, zabavama, razgovorima čitajte roman F. Scota Fitzgeralda Blaga je noć, gde su likovi glavnih junaka Nicole i Dicka Divera zasnovani na ličnostima, ponajviše fizičkoj sličnosti sa Geraldom i Sarom Murphy. Par Ernesta Hemingwaya u romanu Vrt Eden nije eksplicitno zasnovan na ovom paru, ali s obzirom na to da se radnja romana dešava u okolini Nice i da se pominje Eden Rok, jasno je zašto postoji osnova za tu pretpostavku.
O njiima je napisano nekoliko većih knjiga, među kojima je biografija Calvina Tomkinsa, Živeti dobro je najbolja osveta, objavljena je u The New Yorkeru 1962. godine opisuje ovaj par, a njihovi životi dokumentovani su i u knjizi Amandine Vejl Svi su bili tako mladi 1995. I njihova ćerka, Honoria Murphy, napisala je knjigu o svojim roditeljima, zajedno sa Richardom N. Billingsom, Sara & Gerald: Villa America and After.
Gerald i Sara Murphy glavni su likovi predstave Archibalda MacLeisha, J.B, a predstavu Villa America inspirisanu njihovim životima režirao je 2007. godine Crispin Whittell i ona je imala svetsku premijeru na Williamstown Theatre Festivalu.
Gerald i Sara Murphy poslednje decenije svojih života nisu provodili tako sjajno kao kad su bili na vrhuncu stvaralačkog zanosa. Jednom od njihove dvojice sinova (imali su dvojicu sinova i ćerku) 1929. dijagnostifikovana je tuberkuloza i vode ga u Švajcarsku na lečenje, da bi se 1934. vratili u Sjedinjene Američke Države gde Gerald ostaje na Menhetnu da vodi Mark Cross, gde kao predsednik kompanije ostaje na čelu od 1934. do 1956. Više nikada nije slikao.
Sara je u Njujorku negovala Patrika, a drugi sin, Baot, i ćerka Honoria su smešteni u internat. 1935. godine, Baot je neočekivano preminuo od komplikacija malih boginja, a Patrik podleže tuberkulozi 1937. godine.
Par je kasnije živeo u vili Dunes, koju naposletku nije bilo moguće ni prodati, ni iznajmiti, pa je 1941. godine ruše, a oni se sele u manju kuću na imanju. Gerald je preminuo 1964. godine u Ist Hemptonu, dva dana nakon Cola Portera, a Sara 1975. u Arlingtonu, 10. oktobra 1975. godine.
Fotografije: Pinterest